Alternativna medicina – put ka efikasnijem zdravstvu?

SEO

Nedavno govoreći na velikom naučnom skupu, istaknuti stručnjak iz Onkološkog centra Sloun Ketering, iz SAD, negodovao je zbog visokih cena lekova. Nikakvo čudo. Procenjuje sa, naime, da ima više od pola miliona Amerikanaca koji koriste lekove čija godišnja cena prelazi 50.000 dolara, kao i više od 140.000 njih čiji godišnji račun za lekove prelazi 100.000 dolara, te da se i jedna i druga kategorija ovih „mega korisnika“ stalno povećavaju.

Rastu, uz to, i cene lekova. Tako, na primer, kombinacija dva nova leka koji se primenjuju kod odmaklih malignih oboljenja, za manje od godinu dana korišćenja, košta 295.000 dolara. Proizvođači lekova, opet, kažu da imaju velike troškove, da razvoj novog leka traje oko 10 godina, da prosečno košta preko dve i po milijarde dolara te da od svih lekova koji prolaze proces ispitivanja svega 12 odsto njih na kraju stigne do pacijenata. Dakako, i jedna i druga strana je u pravu, ali od toga nema mnogo vajde jer je činjenica da se proizvodi sve više lekova, a i terapijskih procedura, naročito onih hirurške prirode, čiju masovniju upotrebu može da plati sve manji broj država. O pojedincima da i ne govorimo. Otuda i nije neka velika mudrost zaključiti da se, blago rečeno, tim putem ide ravno u ćorsokak te da je uputno krenuti na neku drugu stranu.

Kad je reč o ovom do sada dominantnom putu (i oficijelne medicine, a ne samo proizvođača njenih tehnologija) on je zasnovan na ideji da je čovek zatvoreni sistem čije su (re)akcije predvidljive te se stoga mogu kontrolisati. Čovek, dakako, ima elemente koji se ponašaju poput zatvorenih sistema, ali u celini on je otvoreni sistem. Njegove (re)akcije se najčešće ne mogu predvideti pa se stoga i ne mogu staviti pod kontrolu. A pokušaji da se to postigne kako bi se prevazišao neki patološki proces često imaju za rezultat ili jatrogene posledice (najčešće, ako se povećava intenzitet dejstva) ili astronomske troškove (najčešće ako se povećava složenost leka, odnosno procedure). Menadžerima negdašnjih farmaceutskih, a danas biotehnoloških kompanija sve je ovo dobro poznato. Otuda se, već više godina utrkuju čija će kompanija pre proizvesti lekove koji će umesto da čovekov organizam stave pod kontrolu, delovati na njega u smislu podsticaja ili podrške. Dve kompanije su, u tome, nedavno isprednjačile. Naime, na tržištu su se pojavila dva leka koji na specifičan način angažuju sam imunološki sistem pacijenta. Njihova cena, međutim, za godinu dana primene, iznosi po 150.000 dolara. Dakle, jeste napravljen korak u dobrom pravcu, ali očigledno je da tu nedostaje još nešto…

Važno je, međutim, imati u vidu da za to „nešto što nedostaje“ nije potrebno čekati. A da pogotovo nije potrebno čekati da do tog „nečeg što nedostaje“ dođu biotehnološke kompanije. Jer ono je, već sada, takoreći na dohvat ruke. Naime, delovanje u smislu podsticaja, odnosno u smislu podrške ljudskoj sposobnosti samoisceljivanja osnovno je svojstvo praktično svih metoda alternativne medicine. Otuda, ne samo na njihovu ekonomičnost, nego i na njihovu delotvornost i neškodljivost ukazuje niz ozbiljnih istraživanja. U poslednjem među njima, obavljenom u Holandiji, po analizi dosijea 160.000 osiguranika jednog zdravstvenog osiguranja, ustanovljeno je da su osiguranici čiji su porodični lekari primenjivali metode alternativne medicine ređe uzimali lekove, bili su ređe hospitalizovani i imali su nižu stopu smrtnosti.

U zdravstvenom zakonodavstvu Srbije pitanje primene metoda alternativne medicine dosta je dobro rešeno, čak bolje nego u nekim zemljama EU. Potrebne su samo neke izmene koje bi omogućile razvoj integrisane zdravstvene zaštite, odnosno uspostavljanje institucionalizovane saradnje terapeuta oficijelne i terapeuta alternativne medicine. I to, pre svega u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Ovaj relativno mali korak, prema rezultatima istraživanja rađenim u Velikoj Britaniji I SAD, doneo bi dobrobit korisnicima zdravstvene zaštite, zdravstvenom sistemu i državi. Korisnicima, jer bi im bile dostupne terapijske metode koje su neinvazivne i delotvorne, zdravstvenom sistemu jer bi se smanjile njegova opterećenost i povećala protočnost, a državi jer bi primena integrisane zdravstvene zaštite dovela do velikih ušteda.

Piše: dr Vuk Stambolović, stručnjak za alternativnu medicinu i bivši direktor Instituta za socijalnu medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu
Izvor: Danas.rs

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Posalji

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>