Aspartam – najopasniji zaslađivač modernoga doba?

ban_aspartam_5
Više od devedeset zemalja odobrilo je korištenje aspartama u stotinama prehrambenih proizvoda.
Ipak, to nije razlog za slavlje, iako je aspartam dvesta puta slađi od šećera.

Ovaj veštački zasladjivač omogućuje proizvođačima hrane da svoje slatke namirnice reklamiraju kao namirnice s niskom kalorijskom vriednosti, dijetalne namirnice ili namirnice bez šećera.
Tako zavaravaju brojne potrošače koji žele smanjiti količinu šećera u svojoj prehrani.
Smanjenje unosa šećera u vašoj prehrani odlična je ideja, ali imajte na umu da aspartam nije dobra zamena za šećer.

Iako razne zdravstvena udruženja za hranu i lekove uveravaju potrošače da je aspartam siguran za zdravlje, istraživanja tvrde da je on jedna od najopasnijih sastojaka u prehrambenim proizvodima.

Gorka istina o aspartamu

U svim reklamama o aspartamu ističe se činjenica da je aspartam prirodan proizvod te da se sastoji od dje aminokiseline, ali ovo nije potpuna istina.
Ove dve aminokiseline, aspartamska kiselina i fenilalanin, čine 90 posto sadržaja aspartama, dok 10 posto čini metil ester, koji se nekoliko sati nakon konzumacije pretvara u metanol.

Metanol je toksin koji uništava mijelinsko tkivo u vašem telu. Mijelinsko tkivo u organizmu obavlja važnu funkciju kao izolacijski materijal oko nerava, čime omogućuje da nervni signali putuju neometano.

Ne preporučuje se unositi više od 7,8 mg metanola na dan. Ako ste danas popili jednu litru nekog pića koje u svom sastavu sadrži aspartam, u svoje telo unijeli ste 56 mg metanola, dakle sedam puta više od preporučene doze.
Kada se dijetalni sokovi i bezalkoholna pića zaslađeni aspartamom koriste kao zamena za vodu, unos metanola može prelaziti 250 mg na dan.
To je čak 32 puta više od preporučene dnevne količine!

Zbog preteranog unosa metanola javljaju se glavobolje, vrtoglavice, mučnine, probavne smetnje, slabost, groznice, problemi s pamćenjem, ubrzani rad srca, ukočenost i nagla bol.
Najpoznatiji problemi koji proizlaze iz preteranog korištenja metanola su tegobe s vidom poput mutnog vida, smanjenja vidnog područja, pomračenja vida, oštećenja mrežnjače, čak i slepoće!

No ni aspartamska kiselina nije bolja od metanola. Prema istraživanjima Dr. Russela Blaylocka, profesora neurohirurgije na medicinskom fakultetu u Misisipiju, aspartamska kiselina prelazi krvno moždanu barijeru, uništava neurone i razara naš mozak.
Dr. Blaylock upozorava da aspartamska kiselina može uzrokovati multiplu sklerozu, Alzheimerovu bolest, hiperaktivnost, gubitak pamćenja, Parkinsonovu bolest i razna druga oštećenja mozga.

I fenilalanin je opasna supstanca. Fenilalanin koji sadrži aspartam kroz duži vremenski period može uzrokovati emocionalne poremećaje i depresiju, glavobolje i gubitak pamćenja.

1994 godine Američki Zavod za Zaštitu Zdravlja objavio je izvještaj o štetnosti aspartama s dugačkom listom nuspojava. Među njima su..

glavobolja i migrena
vrtoglavica i mučnina
depresija
umor
ubrzani rad srca
gubitak pamćenja
bolovi u zglobovima
napadi nemira i panike
gubitak vida i sluha
nesanica
ubrzan rad srca
gubitak svesti i smrt

Prema naučnicima koji su radili na proučavanju nuspojava aspartama, ovaj veštački zasladjivač može pogoršati ili podstaći sledeće bolesti:

tumore na mozgu
multipla sklerozu
epilepsiju
sindrom hroničnog umora
parkinsonovu bolest
alzheimerovu bolest
mentalnu retardaciju
deformacije kod novorođenčadi
fibromialgiju
dijabetes

Istorija aspartama

1965. godine otkrio ga je hemičar James M. Schlatter, koji je slučajno tokom testiranja leka protiv čira na želucu otkrio sladak okus tog hemijskog spoja.
Nakon toga počela je dugotrajna borba da se dopusti korištenje aspartama u ulozi zasladjivača, što nije bio jednostavan zadatak.
Poznato je da američka agencija za hranu i lekove (FDA) još 1975., nakon žalbe od strane naučnika Dr Johna W.Oneya, došla do zaključka da korištenje aspartama ne bi trebalo biti dopušteno na tržištu zbog negativnih zdravstvenih posledica otkrivenih prilikom testiranja.

Do 1980. godine jednoglasna odluka istraživača i članova FDA bila je da je aspartam opasan te da bi se fabrika koja pokušava uvesti aspartam na tržište trebala pravno goniti.
To nije bio kraj aspartama. Zahvaljujući trudu fabrike koja je uvodila aspartam na tržište, 1981. novi direktor FDA je odobrio upotrebu ovog tihog ubice u hrani, a zatim i u pićima.

Sumnjivi rezultati istraživanja

Nesumnjivo, aspartam je jedan od najčešće ispitivanih hemijskih spojeva sa čak 164 sprovedena istraživanja.
No, 74 istraživanja finansirala je upravo ona industrija koja je htela uvesti ovaj hemijski spoj na tržište.

Pitanje je mogu li se ti rezultati uopšte uzeti u obzir.
Teško je poverovati da ti rezultati mogu biti verodostojni, zna li se da nijedno nije pronašlo negativne učinke aspartama.
Neka istraživanja finansirana od strane aspartamske industrije čak su dovela do zaključka da on pomaže u smanjenju težine, što je daleko od istine.
Naime, prema nezavisnim istraživanjima aspartam i slični veštački zasladjivači…

postiču apetit
povećavaju želju za ugljenohidratima
postiču debljanje
povećavaju rizik od pretilosti

Kockanje sa zdravljem

Mnogi potrošači sigurno misle da aspartam ne može biti toliko loš, jer ako je zaista štetan, nakon toliko godina sigurno bi se učinilo nešto da se sprieči njegova proizvodnja.
Morate imati na umu da je aspartamska industrija vrlo vredna, te da će svi uključeni učiniti sve da njihov glavni izvor novca ostane netaknut. Imajući to na umu, sledeći put kad u ruke uzmete neki proizvod na kome piše „bez šećera“, proverite sastav tog proizvoda i ne igrajte se sa zdravljem.

Izbacite ovog tihog ubicu iz prehrane i okrenite se prirodnim zasladjivačima poput meda, stevije, javorova sirupa… za koje znate da su sigurni.
U mnogim zemljama je zabranjen a njegovo mesto preuzima Stevija.

Budite humani, podelite ovaj članak!

http://alternativa-za-vas.com

Preporučujemo vam 100% prirodni zasladjivač Steviju –

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Posalji

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>