„Bez šećera“? Dobra šala…

ban_aspartam_5

Kako reagujete kada čujete (ili pročitate) da neki proizvod ne sadrži šećer?
a. odmah ga kupujete
b. raspitujete se (ili čitate na deklaraciji) čime je zaslađen
c. nije vam bitna ta informacija
Ne znam koji odgovor biste odabrali, ali meni ove dve reči ,, bez šećera“ nekako uvek zaparaju uši. Primetila sam da prodavci vole da naglase (naročito neodlučnom kupcu) da proizvod ne sadrži šećer. Ovaj potez se pokazao kao vrlo delotvoran jer prenosi poruku da je proizvod kvalitetan (zdrav).
Većina će odmah pomisliti da će izbeći ozloglašeni beli šećer, odnosno jednu od tzv.,,četiri bele smrti“. Uvereni su da su napravili dobar izbor i to im je sasvim dovoljno. Oni informisaniji će želeti da saznaju čime je proizvod zaslađen, a oni treći kojima je ,,pao šećer“ ništa ne pitaju. Nakon što su pažljivo odmerili određeni kolač ili keks i procenili da je privlačan, sasvim im je svejedno čime je zaslađen. Važno je da je slatko.

Interesantno, ali dešavalo se i to da osoba ne želi da kupi proizvod kada čuje da je bez šećera. Iako mi je to u početku bilo pomalo čudno, shvatila sam razlog. Podatak ,,bez šećera“ za njih ima bukvalno značenje – proizvod nije sladak. Da bi se izbegao nesporazum, bilo bi mnogo prikladnije reći da proizvod ne sadrži beli šećer. Na kraju krajeva ovako iznesena informacija nije u potpunosti ni tačna, jer proizvod sadrži šećer. U većini slučajeva sadrži fruktozu, a šta je fruktoza ako ne šećer?! Dakle, proizvod ne sadrži beli šećer ali svakako sadrži neki drugi zaslađivač i bilo bi poželjno da se kaže koji.
Nedavno sam radila na jednom sajmu na kome je jedan poznati brend kafe imao promociju. Simpatične devojke su nudile nekoliko vrsta kafa, između ostalog i kafu bez šećera. Pošto je njihov štand bio tik do štanda na kome sam ja radila, uzela sam baš tu kafu bez šećera kako bih pročitala deklaraciju. Iako imam sasvim dobar vid jedva uspeh da rastumačim zbijena slova mikroskopske veličine. I tako na početku podugačkog spiska pročitah: glukozni sirup.
Ako pripadate grupi onih koji pažljivo čitaju deklaracije proizvoda (i imaju dobar vid), onda ste sigurno nailazili na glukozni ili glukozno fruktozni sirup. Ova vrsta zaslađivača se nalazi u većini gotovih proizvoda pa i u onima koji nose oznaku ,,zdravo“. Radi se o vrsti kukuruznog sirupa koji se dobija hidrolizom kukuruznog skroba. Proizvođači ga sve češće koriste jer je jeftiniji od belog šećera, daje volumen, sprečava kristalizaciju belog šećera, a pogodan je i zbog toga što produžuje rok trajanja proizvoda. Koristi se kao zamena za šećer u mnogim proizvodima: sokovima, gaziranim napicima, voćnim jogurtima, žitaricama, pecivima, konditorskoj industriji, gotovim supama… Takoreći, teško ga je izbeći. Savršena alternativa za proizvođača, ali da li je tako i sa onima kojima su ovi proizvodi namenjeni?!
Za mnoge je fruktoza i dalje pojam za zdraviju alternativu šećeru. Svest o štetnosti belog šečera ali i veštačkih zaslađivača dovela je do prave pomame za fruktozom među onima čija nepca žude za slatkim. Često sam imala prilike da čujem izraz ,,dijetalni šećer“. Činjenice su ipak nešto drugačije. Kao prvo, fruktoza uopšte nije dijetalna jer ima istu kalorijsku vrednost kao saharoza (beli šećer) a o štetnim posledicama neumerenog unosa fruktoze se sve više govori. Ovog puta neću previše dužiti o tome šta se dešava u organizmu nakon unosa glukozno fruktoznog sirupa ili fruktoze ali ću reći da se preterana upotreba ovih zaslađivača povezuje se sa insulinskom rezistencijom, gojaznošću, povišenim vrednostima LDL holesterola i triglicerida, masnom jetrom… Nakon redovnog konzumiranja keksića zaslađenih ovim „dijetalnim šećerom“ mnogi su za čuđenjem konstatovali da su se ugojili ili da imaju povišene masnoće u krvi. Nije teško izvesti zaključak o tome koliko su zaista zdraviji proizvodi koji ne sadrže beli šećer.
Osim toga, za moj ukus većina ovih ,,zdravih“ keksića je previše slatka. No moje mišljenje verovatno nije merodavno jer ja jednostavno nikada nisam bila ljubitelj slatkiša. Ali svima vama koji volite poslastice savetujem da ih sami pravite kada god imate mogućnosti za to, a posebno ako imate decu. Slične kekse koji se prodaju po prodavnicama zdravije hrane možete napraviti sami, a to zaista ne zahteva previše vremena i truda. Uključite i mališane u pripremu jer oni vole da majstorišu po kuhinji. Na kraju kada sve bude gotovo uživajte u domaćem keksu ali nikada ne preterujte sa količinama.
A sledeći put kada na proizvodu uočite da upadljivim slovima piše ,,bez šećera“ ili vam ljubazna prodavačica uputi istu sugestiju dobro se raspitajte koju vrstu zaslađivača sadrži, ili sami pažljivo pročitajte deklaraciju. Obratite pažnju šta se krije iza oznake ,,zdravo“. Samo dobra informisanost vas može zaštititi od prefinjenih marketinških trikova!

Slavica Matić viši dijetetičar-nutricionista
zdravahrana.com

Preporučujemo vam 100% prirodni zasladjivač Steviju –

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Posalji

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>