Bioenergetska vrednost hrane predstavlja životnu energiju, vitalnost namirnica i energetski potencijal koji nam određena hrana biljnog ili životinjskog porekla daje prilikom unošenja u organizam.
Bioenergetska vrednost hrane zavisi, pre svega, od porekla proizvodnje namirnica (ekološki ili konvencionalni način proizvodnje), zatim, samog kvaliteta (vrsta, sorta) i svežine namirnica (što zavisi od načina čuvanja i lagerovanja i od vremenskog razmaka između branja i korišćenja).
Ekološka hrana ima neuporedivo veću biološku vrednost u odnosu na namirnice proizvedene na konvencionalan način; veći sadržaj suve materije, nije veštački naduvana vodom i u sebi sadrži veći procenat vitamina i biološki aktivnih materija uz znatno niži sadržaj nitrata (koji su izazivači kancera); duže održava svežinu i sastav i može se lakše lagerovati. Na primer, ekološki proizveden paradajz sadrži 8-10% suve materije, dok hemijski 4-5% i u frižideru ostaje svež duže od nedelju dana, dok hemijski svega 2-3 dana. To znači da ekološka hrana ima visoku nutritivnu i bioenergetsku vrednost; ne sadrži štetne materije po naše zdravlje i daje organizmu snagu, svežinu, ima drugačiji ukus i izgled.

Metoda osetljive kristalizacije na slikovit način prikazuje životnu snagu u živim organizmima. Prema ovom metodu po rasporedu kristala, koji obrazuje svaki živi organizam, mogu se utvrditi poreklo proizvodnje i biološki kvalitet namirnica. Tako, kod namirnica ekološke proizvodnje kristali su izražajni, vidljivi i njihov raspored je pravilan i obrazuje harmoničnu, prepoznatljivu sliku (jer se kristali grupišu po određenom redu i prema centru), dok je kod hemijske proizvodnje taj raspored haotičan i nepravilan, kristali su slabi, jedva vidljivi i ne postoji nikakav red. To znači da u prvom slučaju postoji određena snaga koja je sposobna da kristale grupiše i usmeri, dok u drugom te snage nema. To je upravo snaga koja i ljudskom organizmu daje životnu energiju i sposobnost rasta, razvoja i održava i prirodni imunitet i otpornosti na bolesti.
Prirodno proizvedena hrana ima svoje vidljive znake. Pre svega, njena boja je prirodnija, namirnice imaju određenu kvalitetnu tvrdoću (a ne naduvenost vodom), nepravilnijeg su oblika, a ponekad vidite i tragove crvića. Na primer, šargarepu ćete prepoznati tako što joj je boja tamnija, a srčika u sredini uža. Ukoliko je probate ima slađi, prirodniji ukus.
Biodinamičari vode računa i o tome da kosmički principi učestvuju u procesu proizvodnje i gajenja namirnica.

zdravaishrana.net

Za Vaše zdravlje preporučujemo –

www.simplesharebuttons.comPodeli: