Decu nam ubijaju staračke bolesti, a glavni krivac su loše navike u ishrani

debela deca shutterstock_21440572_1000x0

Priča o rumenom detetu koje puca od zdravlja, odavno je prestala da važi u našoj zemlji. Svako peto dete ima problem sa viškom kilograma, čemu najviše doprinose loše navike u ishrani i nedostatak fizičke aktivnosti.

Poslednja istraživanja Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović- Batut“, pokazala su da je uočen porast broja gojazne dece nego pre šest godina (4,9), dok je više od 13,2 odsto umereno gojazno. Isto to istraživanje ukazuje na poražavajuću činjenicu da je prosečna težina dece uzrasta od 7 do 14 godina čak 42,4 kilograma.

Otkuda tolika gojaznost među decom, i kakve rizike gojaznost nosi, objašnjava za “24 sata” prof. dr Jagoda Jorga, specijalista za ishranu iz Instituta za higijenu Medicinskog fakulteta u Beogradu.

- Problem gojaznosti kod dece svake godine je sve veći. Najveći problem u svemu tome je što taj višak kilograma pravi dobru podlogu za pojavu raznih hroničnih bolesti, kao što je visok pritisak, dijabetes, koji su inače karakteristični za odrasle u poznim goidnama. Gojazna deca već sa 11, 12 ili 13 godina već imaju visok pritisak – objašnjava dr Jorga.

Praktično, starački tip šećerne bolesti javlja se kod dece, što je ranije bilo nezamislivo. Svako treće gojazno dete ima uslove za nastanak dijabetesa. Pa tako, i sve dalje komplikacije usled hroničnog oboljevanja od ovog tipa šećerne bolesti, poput problema sa očima, udovima, mišićima sad mogu da imaju i deca. A kakvi će ti problemi zaista biti, videće se kod sledećih generacija.

- Prekomerni kilogrami i gojaznost su posledica uzimanja takozvane brze hrane, ali i uopšte hrane bogate masnoćama i šećerima. Pri tom deca gotovo da se ne bave nikakvom fizičkom aktivnošću. Sede u školi, a onda kod kuće ispred televizora ili za računarom, gde opet nešto stalno grickaju. Nedavno istraživanje pokazalo je da čak 87 odsto dece ne zna da pliva – kaže dr Jorga.

Prema njenom mišljenju država mora da ponudi rešenje za ovako komplikovan i kompleksan problem. Pojedinci i stručnjaci koji se ovim problemom bave to ni u kom slučaju ne mogu sami. Zakonskim aktima treba da se prvenstveno reguliše pitanje politike cena hrane, a to jeste u domenu države.

Uhranjenost dece (brojke u procentima)

Normalno uhranjeni 73,5 (2006) 70,1 (2013)
Umereno gojazni 8,9 (2006) 10,1 (2013)
Gojazni 2,6 (2006) 4,9 (2013)

24sata.rs

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Posalji

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>