Demencija

demencijaSta je Demencija?
Demencija predstavlja steceno ili permanetno snizenje dve ili vise intelektualnih funkcija. Od srednje teskog do teskog oblika ovog oboljenja pati 5% populacije od 65 godina i vise, a u grupi od 85-89 godina cak 20-22%. Postoji vise tipova demencije, a najcesce su Alchajmerovog tipa(AD) I vaskularna demencija (VD). Kod gerijatrijskih bolesnika AD je mnogo cesca (50-70%) nego VD (15-25%). Za oboljenje su karakteristicni smanjena sposobnost ucenja novih ili prisecanja starih informacija, kao I jedan od kognitivnih poremecaja: afazija (poremecaj u govoru), apraksija (umanjena sposobnost obavljanja motorickih aktivnosti uprkos ocuvanom motorickom sistemu), agnozija (nemogucnost da se prepoznaju I identifikuju predmeti I pored ouvanih senzornih funkcija) I poremecaj u “executive” funkcionisanju (planiranje, organizacija, apstrahovanje).

Koji su uzroci pojave demencije?
Uzroci javljanja demencije mogu biti razliciti: tumori (primarni cerebralni I metastaticki), povreda glave (hematomi I postraumatska demencija), infekcije (sifilis, AIDS), kardiogene/vaskularne (cerebrovaskularna insuficijencija, infarkt mozga), kongenitalna/urodjena (Huntingtonovo oboljenje), primarno psihijatrijske (pseudodemencija kod depresije), fizioloske (epilepsija, hidrocefalus sa normalnim intrakranijalnim pritiskom), metabolicke (deficit vitamina, endokrini poremecaji), degenerativne demencije (AD, Farova bolest, Pickova bolest, Wilsonova bolest), demijelinizirajuce (multipla skleroza), droge ili toksini (alkohol, trovanje teskim metalima ili ugljen monoksidom).

Sta je to pseudodemencija?
Pseudodemencija predstavlja kognitivni deficit koji se moze javiti kod idiopatskih psihijatrijskih poremecaja, narocito velikog depresivnog poremecaja. Deficiti uglavnom podrazumevaju snizenje paznje, brzine mentalnih procesa, verbalne fluentnosti I elaboracije. Pacijenti mogu registrovati novi materijal ali imaju poteskoce u spontanom prisecanju koje se tipicno poboljsava ako im se daje materijal koji je u vezi sa zadatkom (potsecanje). Naravno terapija ove “demencije” podrazumeva primenu antidepresiva.

Kakvi su tok I prognoza demencije?
Tok I prognoza demencije je uglavnom zavisna od etiologije. Demencija sama po sebi ne podrazumeva progresivno pogorsanje. Brzina progresije je individualna I porodicna karakteristika.. U nekim slucajevima progresija moze biti usporena kod vaskularne demencija ukoliko se mogu redukovati faktori rizika koji dovode do buducih vaskularnih akcidenata (kontrola hipertenzije, povisenog “loseg” holesterola). Neke demencije kao sto su one uzrokovane endokrinim ili metabolickim faktorima, mogu se potpuno povuci sa terapijom ili uklanjanjem osnovnog oboljenja. Slicno se javlja I kod demencija koje su posledica tumora ili infekcije.
Starosna dob pocetka demencije je vazna karakteristika svakog oboljenja. Alzheimerova demencija je najcesca forma demencije u SAD-u. Pocetak je obicno sa 60 godina I prevalencija se znacajno povecava sa staroscu iako su prijavljani I slucajevi pacijenata sa 30 godina. Familijarni oblici AD cini se da se javljaju u ranijem zivotnom dobu. Vaskularna demencija, druga najcesca etioloska forma demencije, se obicno ranije javlja nego AD. Demencije se mogu razlikovati po svom toku narocito u pocetnoj fazi bolesti. I pored klinickog pravila o konstantno progresivnom toku AD pojedine osobe mogu dostici “plato” u funkcionalnom deficitu u periodu od nekoliko godina, pre nego sto se progresija nastavi I dovede do smrti.

Vaskularne demencije mogu imati skokovit pocetak, u kojima se novi deficiti javljaju naglo i udruzeni su sa novim vaskulanim dogadjajima, ali VD cesto imaju I postepen (pritajeni) pocetak I spor ali permanentan progresivan tok. Demencije izazvane infekcijom obicno su akutne, nagle po pocetku, iako sifilis I kriptokokalni meningitis mogu imati indolentan pocetak. One prouzrokovane toksinima ili deficijencijama vitamina mogu se poboljsati ukoliko je ovaj spoljni faktor iskljucen, osim u slucaju radijacije.

Sta su ponasajni I psiholoski simptomi demencije?
Posebnu grupu simptoma koji se mogu javiti I biti upecatljivi I pre kognitivnih su bihejvioralni (ponasajni) I psiholoski simptomi demencije (BPSD). Oni se javljaju kod 50-60% obolele populacije I manifestuju kao perceptualni poremecaji (sumanute ideje, halucinacije, afektivni simptomi kao sto su manija i depresija) I poremecaji licnosti za koje su karakteristicne promene karaktera, ponasanja, agresivnost I hostilnost.

mentalno zdravlje
Institut za pečurke preporučuje svoj proizvod za demenciju ‘Memory 10′

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Posalji

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>