“Dug i zdrav život su stvar vašeg izbora!”- tvrdi dr Elizabeth Blackburn, dobitnica Nobelove nagrade za medicinu. “Ako pratite ova pravila, smanjili ste rizik od razvoja dijabetesa za 90 %, a rizik od srčanog udara za 80 %. Takođe, ovakav stil života smanjuje rizik od moždanog udara za 50 % i rizik od razvoja raka za 33 %.

Poslušajte mišljenje dr Elizabeth Blackburn, dobitnice Nobelove nagrade za medicinu 2009., o tome što izaziva najstrašnije bolesti i kako ih sprečiti.

Za početak, stručnjaci kažu da je za preranu smrt krivac genetski faktor u 10-20 posto slučajeva. A što je s ostalih 80 i 90 posto?

“To je vaša prehrana i način života! Tipičan način prehrane jedne moderne osobe zapravo je glavni krivac za preuranjenu smrt i hronične bolesti. Drugim rečima, dug i zdrav život su stvar vašeg izbora”, kaže doktorica Blackburn, australijsko-američki doktor, profesor, znanstvenik i istraživač.

Što mi to biramo svakog dana?

Kad bolje razmislimo, za mnoge od nas odgovor neće biti najpovoljniji. Pušite li? Bavite li se sportom? Prestajete li s jelom onda kada više niste gladni ili jedete dok ne pojedete sve?

To su samo neka od pitanja koja postavlja dr Blackburn i poručuje da su sledeća pravila ključ dugog i zdravog života:

Prestanite pušiti
Ne prejedajte se
Bavite se sportom bar pola sata dnevno (računa se i šetnja)
Jedite zdravo (više voća, povrća i žitarica punog zrna, smanjite konzumaciju mesa)

Ukoliko već pratite ova pravila, dr Blackburn smatra da ste smanjili rizik od razvoja dijabetesa za 90 posto, a rizik od srčanog udara za 80 posto. Također, ovakav stil života smanjuje rizik od moždanog udara za 50 posto i rizik od razvoja raka za 33 posto.

Otkriće vrijedno Nobelove nagrade

“U svakoj celiji nalazi se 46 hromozoma. Na vrhu svakog nalazi se mala “kapica”, koja se naziva telomer. Svaki put kada se celija podeli, mali deo te kapice nestaje. Kada telomeri potpuno nestanu, celija umire”, objasnila je dr Blackburn (70), koja je za otkriće telomera 2009. godine zajedno sa svojim timom dobila Nobelovu nagradu za medicinu.

Naime, oni su tokom studije duge 5 godina otkrili da tri meseca prehrane bazirane na biljkama uz fizičku aktivnost može značajno povećati broj telomera. Takođe, istraživanje je pokazalo da se broj telomera kod onih koji nisu promenili način života drastično i sasvim očekivano opada sa starenjem.

Od kojih bolesti ljudi najčešće umiru u modernom svetu?
Ovo su glavne ubice:

Srčane bolesti
Alzheimerova bolest
Moždani udar
Rak pluća

Istraživanja su pokazala da promena načina prehrane u onaj koji preporučuje dr Blackburn drastično smanjuje rizik od navedenih bolesti, kao i da čak i mala promena u prehrani, poput smanjenja unosa mesa, a povećanje unosa povrća, donosi značajne rezultate.

Šta trebamo jesti svakog dana ako želimo dug život bez bolesti?

– Kupusnjače (brokule, kupus, rotkvice, repa)
– Zeleno lisnato povrće (mlada zelena salata, spanac, zelje, blitva)
– Sezonsko i ostalo povrće ( cvekla, slatka paprika, mrkva, kukuruz, tikvice, luk, gljive, crveni luk, bundeva, grašak, krompir)
– Mahunarke i njihovi proizvodi (grah, soja, slanutak, socivo, tofu, humus)
– Bobice (grožđe, borovnice, višnje, maline)
– Voće (jabuke, marelice, avokado, banane, dinje, mandarine, smokve, grejpfrut, kivi, limun, limeta, mango, nektarine, naranče, breskve, kruške, ananas, šljive, nar)
– Semenke (posebno lanene sjemenke, svakog dana jedna kasicica)
– Orašasto voće (bademi, orasi)
– Začini (kurkuma, svakog dana dodati četvrtinu žličice drugim začinima koje koristite)
– Hrana od žitarica celog zrna
– Voda (minimum 5 velikih čaša dnevno)

Uz ovakvu prehranu uvedite i barem pola sata bilo umerene fizičke aktivnosti svakog dana i brzo ćete videti nevjerovatne rezultate.

Ne deluje teško – izbor namirnica je zaista velik, a u fizičke aktivnosti računa se i lagana šetnja.

stil.kurir

Preporučujemo Vam našu 100% prirodnu prodavnicu –