Ambrozija

ambrosiaDva lica ambrozije
Iako ozloglašena, jer njen polen izaziva alergiju, list i koren ambrozije koristi se i da se zaleče rane, zaustave krvarenja, kao i u slučajevima problema sa varenjem, i kod ženskih bolesti…

Da medalja uvek ima dve strane, potvrđuje i biljka ambrozija! S jedne strane je ozloglašena, jer polenom izaziva burne alergijske reakcije i zagorčava život velikom broju ljudi. I to s pravom, jer su brojna istraživanja potvrdila da 10 % svetske populacije (u Americi čak 20% ) kašlje i guši se kad vetar ponese polen ove biljke.

S druge strane, zna se da su američki Indijanci ovom biljkom trljali kožu posle ujeda insekata i koristili je za lečenje kožnih bolesti, a da su drugi narodi čaj od lista i korena ambrozije preporučivali u slučaju menstrualnih bolova i tegoba sa varenjem.

Sredinom 19. veka lekar Vilijam Kuk eksperimentisao je sa čajem ove biljke i potvrdio da blag pomaže kod proliva, lakšeg oblika dizinterije, krvarenja materice, želuca i pluća.., a jači u slučaju bolesti bubrega, za održavanje tonusa želuca i uravnoteženja cirkulacije. Pored toga je tvrdio da prašak ambrozije zaustavlja krvarenje iz površinskih rana, ili sluzokože nosa, dok je kaša od lista delotvorna u slučaju čireva na koži.

Naučnik Lucius Sajer je 1917. godine preporučivao lišće ambrozije za zaustavljanje krvarenja i upalnih procesa u ranama, kao i u slučajevima neredovne menstruacije, ili njenog izostanka. Lekar Vilijam Berike navodi da ambrozija pomaže u lečenju crvenila beonjača, suzenja i svraba očnih kapaka, a ova biljka se koristila i kod napada kašlja, glavobolje, krvarenja iz nosa, diareje i dizinterije.

Značajan doprinos u objašnjavanju lekovitog delovanja ambrozije dala su i istraživanja antibakterijskog i fungicidnog (protiv gljivica) delovanja vodemom parom desetilovanog eteričnog ulja osušene ambrozije u cvetanju. Pokazalo se da ova tečnost zelenkaste boje i blagog mirisa ubija brojne mikroorganizme.

Slepi putnik
Proteklih 150 godina ambrozija je sa američkog kontinenta naseljavala Evropu i ostale delove sveta najčešće kao primesa uvezenog semena žitarica iz SAD. Na Balkanu je primećena i naučno se proučava od 1941. godine. U Evropi može da se nađe oko 20 vrsta ambrozije, a narasporostranjenije su kratke (Ambrosia artemisiifolia, Ambrosia elatior). Inače, reč je o biljki koja izraste do metar i po, mada je uobičajena visina 70 santimetara. Koren je vretenast i plitko usađen u tlo, stablo uspravno, razgranato i pokriveno dlačicama. Prvi listovi su tamnozeleni i dlakavi sa gornje strane, a bledi i sa više dlačica sa naličja. Cvetovi su skupljeni u duge, šute grozdaste cvasti na vrhu stabla. Cveta od polovine jula do prvih hladnih dana.

Institut za pečurke protiv alergija preporučuje IMUNO STIMULATOR

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Posalji

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>