Falsifikovanje vina

vino-crveno-496x221
Vino je piće dobijeno alkoholnom fermentacijom grožđa, složene prirode koje sadrži više od 800 raznih hemijskih jedinjenja. Vino poseduje i naučno dokazana lekovita dejstva koja potiču od nekih fenolnih jedinjenja. Pored toga, simbolika vina je sadržana u raznim kulturama, filozofijama i religijama. Ali kao što je vino sastavni i neodvojivi deo kulture mnogih civilizacija, tako je i važan deo ekonomije. Vrednost trgovine vinima u svetu iznosi oko 25 miljardi evra godišnje uz stalan porast. Ova brojka pokazuje da za mnoge vino predstavlja biznis, a ne samo uživanje. U cilju ostvarivanja što većih prihoda ne biraju se sredstva, pa falsifikovanje vina postaje sve učestalije te je prema nekim podacima čak 30 % vina na tržištu falsifikovano.
Najčešći načini falsifikovanja vina

Falsifikovanje vina je staro koliko i proizvodnja vina. Vremenom su se način, obim i tehnologija falsifikovanja promenili i usavršili. Najčešći načini falsifikovanja vina su:

Dodavanje negrožđanog šećera, vode, alkohola i aditiva,
Dodavanje vina nižeg kvaliteta u kvalitetna vina

Dodavanje negrožđanog šećera prilikom procesa proizvodnje vina je staro nekoliko vekova i zasniva se na sposobnosti kvasaca iz grožđa ili naknadno dodatih kvasaca da fermentišu šećere u alkohol. Najčešće se dodaju šećeri dobijeni iz šećerne repe, šećerne trske, ječma, žita ili krompira. Tako se od nekvalitetnog grožđa dobija vino sa više alkohola kome se zatim dodaje voda, pa se na taj način povećava dobijena količina vina. Pri tome, treba naglasiti da je dodavanje šećera zakonskom regulativom zabranjeno u vina sa geografskim poreklom, a dozvoljeno u stona vina (povećanje alkohola do 3 %). Gruba računica pokazuje da se na 2 kg dodatog šećera dobija 1 % alkohola na 100 litara vina. Ipak, praksa pokazuje da se prilikom falsifikovanja vina dodaju znatno veće količine šećera, što uz dodatak vode i dodatnu acidifikaciju daje znatno veće količine vina.

Još drastičniji primer jeste dodavanje alkohola, aroma i boja u procesu proizvodnje vina. Na ovaj način se od male količine grožđa, uz dodatak rafinisanog alkohola (96 %), vode, boja i aroma proizvode znatno veće količine vina neprihvatljivog kvaliteta. S obzirom da su proizvođači ovakvih pića u dubokoj ilegali, proces proizvodnje često biva nehigijenski, a dodaci koji se koriste su sumnjivog porekla. U Kini je 2010. godine zatvoreno skoro 30 vinarija koje su proizvodile vino na ovaj način. Kod nas ovakvi slučajevi nažalost retko stižu do javnosti, ali je zabeležen slučaj 2011. godine kada je otkriveno falsifikovanje jakih alkoholnih pića i vina u vrednosti od 50 miliiona dinara.

Pored toga, falsifikovanje se vrši korišćenjem stonih i manje kvalitetnih sorti grožđa u proizvodnji kvalitetnih vina. Na taj način se obmanjuju potrošači koji su za određena kvalitetna vina iz poznatih vinskih regiona spremni da daju velike svote novca. Ovakav način prevare je u poslednje vreme u većoj meri prisutan u Kini jer je to tržište novo (beleži godišnji rast od oko 15 %) i još uvek nedovoljno stručno u oblasti vina. U najvećoj meri, takva vina imaju nazive koji asociraju na čuvena francuska vina ili francuske vinske regione.

Takođe, falsifikovanjem deklaracija renomiranih proizvođača na tržište se plasiraju vina sumnjivog kvaliteta po cenama daleko većim od realnih. Na ovaj način se pre svega falsifikuju renomirana francuska vina. Ovaj vid falsifikovanja je takođe više prisutan u inostranstvu i to na tržištima najvećih uvoznika vina – SAD, Kina, Velika Britanija. Ovako falsifikovana vina se prodaju na aukcijama za nekoliko hiljada dolara. Svakako da ovaj vid falsifikovanja zahteva najviše truda jer često nije dovoljno samo falsifikovati ambalažu i etiketu renomiranog vina, već treba proizvesti vino sličnih senzornih karakteristika vinu koje se falsifikuje. U ovakvim prevarama učestvuju čak i radnici elitnih restorana koji iskorišćene flaše vrhunskih vina uzimaju, a kasnije preprodaju po visokim cenama da bi se ta ambalaža koristila kasnije za falsifikovanje vina. Najpoznatiji primer prevare na ovaj način je delo Rudija Kurniavana koji je tokom 2006. godine prodavajući vina sa falsifikovanim deklaracijama zaradio fantastičnih 35 miliona dolara.

Uticaj falsifikovanog vina na potrošače

Falsifikovanje vina na bilo koji od navedenih načina utiče pre svega na kvalitet vina, ali u nekim slučajevima zdravlje potrošača može biti ozbiljno ugroženo. Postoji verovanje da prevelike količine dodatog šećera izazivaju glavobolje kod potrošača, ali su glavobolje nakon konzumiranja vina zasluga sulfata koji se dodaju vinu pre svega kao konzervans. Acidifikacija i deacidifikacija, su uz još neke procese, regulisani i dozvoljeni u određenoj meri zakonskom regulativom ali je problem što se prilikom falsifikovanja vina dodaju veće količine enoloških sredstava od propisanih. Najopasniji vid falsifiovanja vina jeste pravljenje vina dodavanjem rafinisanog alkohola, aroma i boja jer se u tu svrhu koriste dodaci sumnjivog porekla koji mogu imati štetno pa čak i kancerogeno dejstvo.

vino-4
Vina koja se uz falsifikovanje deklaracija prodaju kao kvalitetna nemaju štetno dejstvo po zdravlje potrošača, ali potrošač biva obmanut i svakako, nanosi se velika šteta vinskoj industriji. Ovo se posebno odnosi na falsifikovanje renomiranih vina koja na aukcijama bivaju prodata za ogromne svote novca.

Borba protiv falsifikovanog vina

Iako su metode falsifikovanja stare i poznate, otkrivanje takvih vina nije jednostavno. Osnovni problem otkrivanja falsifikovanog vina jeste nemogućnost metoda da razlikuju alkohol dobijen od prirodno prisutnog šećera u grožđu i alkohol dobijen od naknadno dodatog šećera. Ipak, ove metode mogu biti korisne za otkrivanje vina u koje je dodat neki veštački dodatak. Postoje načini da se otkrije da li je u neko vino dodat šećer, ali su te metode za sada u začetku i dosta su skupe i komplikovane za masovnu upotrebu.

vino-6
Kako bi se izborili sa falsifikovanim vinima neki veliki proizvođači u svetu koriste savremenu ali ipak svima dostupnu tehnologiju – QR kodove na flašama koji se skeniraju pomoću aplikacija na telefonu i na taj način daju sve informacije o konzumiranom vinu. Nedostatak ovog vida borbe jeste nemogućnost stvaranja velikih baza podataka svih vina.

Da bi izbegli konzumiranje falsifikovanih vina potrebna je edukacija potrošača i podizanje svesti o značaju očuvanja kulture proizvodnje i potrošnje kvalitetnih vina. Ova borba nije laka, pogotovo kod nas gde zbog manjih primanja vrlo čest izbor bude jeftin dvolitarski tertrapak vina krajnje sumnjivog kvaliteta. Ako želite da znate šta pijete – preuzmite stvar u svoje ruke. Napravite sopstvernu vinsku turu, obiđite neke od mnogih malih vinarija u Srbiji i proverite na koji način, od čega i u kakvim uslovima se pravi vino. Nakon obilaska vinarija i uživanja u degustiranju vina znaćete šta pijete, a preostaće vam samo da odaberete ono vino koje vam najviše odgovara.

Jovica Mihajilo
diplomirao je na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu na smeru Upravljanje bezbednošću i kvalitetom u proizvodnji hrane gde je odbranio diplomski rad na temu HACCP koncept u proizvodnji vina.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Posalji

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>