Ishrana za starije osobe

starije osobeKako starimo, tako organi i sistemi organa svoje zadatke počinju da obavljaju sporije. Usporavaju se i mnogi složeni biohemijski procesi u organizmu. Sve to dovodi do promena u radu svih važnih sistema: poremećeno je varenje, gubi se koštana masa, srce i bubrezi slabije rade, a imuni sistem slabi. Saznajte kako da uskladite jelovnik sa svojim godinama i bolestima.
Pošto ishrana ima ulogu da obnavlja ćelije i održava rad svih sistema, mora da bude prilagođena organizmu koji, u „trećem dobu“ ima drugačije potrebe. Način ishrane diktiraju i bolesti koje su obično zastupljene, a nije retkost da neko ima i više oboljenja istovremeno.

Zbog toga i ishrana ne može više da se bazira na određenim namirnicama, a pojedine bi trebalo da se manje uzimaju ili potpuno da se izbace sa jelovnika. Već nakon 60. godine, metabolizam se usporava, a tada je moguće da se jave dva suprotna fenomena: povećanje ili smanjenje telesne težine.

Potpukovnik dr Siniša Mašić, specijalista higijene i dijetoterapeut, načelnik Instituta za higijenu sektora za preventivnu medicinu u Vojnomedicinskoj akademiji, objašnjava zašto ishrana u starijem dobu mora da se prilagodi stanju i potrebama organizma:

Tokom starenja energetske i nutritivne potrebe se menjaju najviše zbog smanjenja bazalnog metabolizma, smanjenja mišićne mase i fizičke aktivnosti, kao i hroničnih bolesti.

Zbog smanjenja bazalnog metabolizma i manje fizičke aktivnosti može da dođe do povećanja telesne težine. S druge strane, gubitak zuba i smanjena apsorpcija u digestivnom traktu, kod nekih može da dovede do gubitka telesne mase.

I gubitak apetita često prati starije osobe. Razlozi mogu da budu depresivna stanja, ali je vrlo često posledica uzimanja određenih lekova.
„Kod starijih osoba dolazi do smanjenja ili gubitka apetita, a neadekvatna ishrana može da dovede do pothranjenosti, dijabetesa, raznih kardiovaskularnih oboljenja, reumatskih bolesti, osteoporoze“ – objašnjava potpukovnik dr Mašić.

Iako su potrebe organizma, naročito kod gubitka apetita manje, broj obroka, napominju nutricionisti, nikako ne treba da se smanjuje.

Poželjno je, kaže naš sagovornik, da se dnevna količina hrane raspodeli u pet obroka, odnosno tri glavna obroka (doručak, ručak i večera) i dve užine.

„Obroci treba da budu u pravilnim razmacima, koji treba da iznosi tri sata između glavnog obroka i užine, a između dve užine može da bude i manji, oko dva sata“ – navodi dr Mašić.

Kao i kod ostalih, ishrana treba da bude raznovrsna i uravnotežena, ali sa smanjenim sadržajem masti, koncentrovanih šećera i soli. Akcenat treba da bude na svežem povrću i voću, ribi, mlečnim proizvodima i integralnim žitaricama. Takođe, važno je da se unosi više antioksidanasa (vitamini A, B, C, E i betakarotin, kao i minerali, pre svega selen). Selen je moćan mineral koji štiti ćelije od oksidacije, sprečava prerano starenje kože, mišića i mozga. Takođe učestvuje u prevenciji kardiovaskularnih bolesti i stimuliše imunitet, a nalazi se najviše u plodovima mora i ribi (tuni), kao i u žitaricama.

I dijetalna vlakna koja se nalaze u jabukama, bananama, pomorandžama, kao i u grašku ili sočivu, značajna su zbog prevencije hemoroida koji su često u ovom životnom dobu.

Ove namirnice, ako su pravilno raspoređene tokom nedelje, čine uravnoteženu ishranu, ali, što je takođe važno, ne pogoršavaju bolesti koje većina starih osoba ima. Činjenica je da od šećerne bolesti, visokog krvnog pritiska i povišenog holesterola pate mnogi koji su zakoračili u „treće doba“, pa bi oni morali dodatno da pripaze na ishranu.

„Što se tiče mesa i mesnih prerađevina, prednost treba dati posnim vrstama mesa. Koristiti mleko i mlečne proizvode sa smanjenim procentom mlečne masti i izbegavati punomasne sireve“, nabraja dr Mašić. U ishrani treba da budu zastupljene integralne žitarice (integralni hleb, integralna testenina,integralni pirinač, ovsene i zobene pahuljice), sveže povrće, gde prednost treba dati svežem zelenom lisnatom povrću, svežem voću i kompotima bez šećera.

U pripremanju hrane treba koristiti suncokretovo ulje, ulje od koštica grožđa, a za salate hladno ceđeno maslinovo ulje. Hranu je najbolje pripremati kuvanjem ili na vodenoj pari, ili pečenjem u zatvorenom sudu bez dodataka masnoća.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Posalji

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>