Jod za bolje pamćenje

jodSa Medjunarodne konvencije o jodu i uticaju joda na moždane aktivnosti… Od učesnika iz Srbije svoja predavanja su izložili dr Slavica Dautović, pedijatarendokrinolog Izvršni direktor i osnivač srpskog ogranka Mense. Dr Slavica Dautović je govorila o značaju joda u ishrani, kako odraslih, tako i dece, odojčadi pa čak i na razvoj neuronske mreže fetusa u majčinom stomaku. Izlaganje dr Ranka Rajovića se odnosilo na uticaj joda na razvoj neuronske mreže u mozgu, intelektualnih sposobnosti i kreativnost. U toku dana nivo koncentracije kod čoveka opada, što dovodi do pravljenja niza nepotrebnih grešaka. Naša koncentracija, u većini slučajeva zavisi od nivoa joda u našem organizmu. Zato je potreban povećani unos joda u toku radnog dana kako bismo sa više koncentracije i uspeha završavali dnevne obaveze. Posebno o količini joda u ishrani treba da vode računa trudnice i mlade majke, kako sebe tako i svoje dece. Dnevne potrebe joda su veoma male – svega 150mikrograma kod odraslih, zdravih ljudi, do 200-300 mikrograma kod trudnica i dojilja. Najvažniji period u kom nedostatak joda izaziva doživotnu mentalnu i fizičku zaostalost je fetalno doba i prve tri godine života jer je to period najintenzivnijeg razvoja mozga. Pošto je zemlja, pa samim tim i hrana na našem podneblju malo siromašnija jodom nego što bi trebalo, potrebno je u ishranu ubaciti što više morske ribe i morske plodove. Jodirana so koja je kod nas u upotrebi ne sme dugo da stoji ili da bude u otvorenom pakovanju jer se na taj način jod iz nje gubi. Postoje i vode bogate jodom koje mogu da nadomeste nedostatak joda u ishrani.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Posalji

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>