Joga

Yoga

Joga (sanskrit: योग yóga – jedinstvo) je drevna metoda samorazvoja koja podrazumeva upotrebu tehnika: fizičkih položaja (Asana), vežbi kontrole prane (energije) putem disanja (Pranajama), relaksaciono-meditativnih vežbi (Pratjahara), koncentracije (Dharana), meditacije (Djana) i samorealizacije (Samadhi). Joga predlaže usvajanje vrednosnog sistema (Jama, Nijama) koji kreira životnu filozofiju iz koje proizilazi novi razvojni životni stil. Njen nastanak se vezuje za susret Arijaca i Dravida u Indiji. Znanja o joga metodu, koja se nalaze u Vedama, Upanišadama i drugim izvornim spisima uobličio je i sistematizovao Patanđali u legendarnom spisu Joga sutre. Joga predstavlja jedan od šest indijskih filozofskih sistema (Darshana). Zbog delotvornosti joge kao discipline pronalazimo je u upotrebi mnogih religijskih kultova . Međutim, do danas joga kao disciplina samorazvoja uspeva da sačuva svoju autentičnost u značajnoj meri zahvaljujući Patanđalijevom trudu. Danas su joga tehnike važne u zdravstvenoj preventivi, kao i rehabilitaciji. Prisutne su u psihoterapeutskim metodama, kao vid relaksacionih vežbi, kao nezavisni terapeutski metod. Koriste se i kao sredstvo za postizanje vrhunskih rezultata u sportu i umetnosti. Značaj praktikovanja joge sve više se ogleda i u rezultatima koji se postižu u radu sa decom sa posebnim potrebama i osobama trećeg doba. Joga podstiče fizičko zdravlje, normalizuje aktivnost fizioloških sistema, pomaže u uspostavljanju emocionalne ravnoteže, podstiče kreativno izražavanje, jača stvaranje oslonca u sebi usmeravajući pojedinca ka otkrivanju unutrašnjih potencijala koji ga povezuju sa smislom.

Stilovi joge

Svi stilovi joge predstavljaju jedan celovit sistem koji uglavnom uključuje sve pomenute tehnike. Tehnika kojoj se opredeli najveći značaj u samorazvoju, opredeljuje stil joge. Nabrojaćemo samo neke:

Radža joga je put kojim se stiče sposobnost upravljanja umnim procesima na putu dostizanja viših nivoa svesnosti.
Hatha joga je put gde se u upregnuću ka višim nivoima svesnosti dominantno praktikuju joga asane, pranajame ali i sve ostale metode koje opisuje Patanjđali.
Nada joga je put gde se viši nivoi svesnosti dostižu korišćenjem zvukova.
Svara joga je put gde se viši nivoi svesnosti dostižu svesnošću, razumevanjem i upravljanjem suptilnim energetskim kretnjama koje se odvijaju u energetskim kanalima (nadijima).
Bhakti joga – put poštovanja, zahvalnosti I predanosti.
Karma joga je put aktivnog delovanja iz osećaja jedinstva čiji je plod dobro delo.
Džnana joga je put dostizanja viših nivoa svesnosti sticanjem mudrosti, tj. usvajanjem (pounutrenjem) suštinskih znanja.

Naučno izučavanje joge u Srbiji

Joga se organizovano praktikuje u Srbiji (u formi društava i centara) još od 60-tih godina 20. veka. Joga je okupljala tragaoce koji su praktikovanjem uviđali prednosti koje ona nudi. Beograd su posećivali predstavnici skoro svih joga škola iz različitih zemalja. I danas su u Srbiji prisutni predstavnici različitih škola joge, različiti pristupi jogi kao i različiti načini života. Joga Savez Srbije neguje stav poštovanja različitosti. Prisutni su: hata, bakti, radža, tantra i svi drugi integralni pristupi jogi. Na Internacionalnoj konferenciji joge (Rim, 2009) pružena je podrška od strane svih relevantnih joga društava iz sveta za pokretanje Međunarodne interdisciplinarne naučne konferencije o jogi, za pokretanje Međunarodnog festivala joge i pokretanje Međunarodne joga akademije sa sedištem u Beogradu, Međunarodnog društva za naučna interdisciplinarna istraživanja u oblasti joge i Međunarodnog naučnog časopisa o jogi Smisao.

Realizacija pomenutih inicijativa omogućila je na najvišem akademskom nivou verifikaciju doprinosa praktikovanja joge, pomogla je popularizaciji joge kao discipline koja oplemenjuje životnu svakodnevicu i sve sfere života. Pored uticaja na lični razvoj, pomogla je i u pronalaženju prepoznatljivog i prihvatljivog mesta za joga instruktore u društvenom okruženju stvarajući preduslove za implementaciju profesije joga instruktora u registar zanimanja.

Prva naučna Međunarodna naučna interdisciplinarna konferencija o jogi u organizaciji Joga Saveza Srbije okupila je istraživače iz različitih zemalja i različitih naučnih oblasti: medicine, filozofije, ekonomije, menadžmenta, psihologije, sociologije, psihologije rada, menadžmenta ljudskih resursa, psihoterapije, fizioterapije itd. Prvi put se na najvišem međunarodnom nivou predstavljaju radovi naučnika iz različitih naučnih oblasti sa joga tematikom.

Kao gosti prof. dr Predraga Nikića Srbiju u 2012. godini posećuju predstavnici četiri najprestižnija Univerziteta joge: Vivekananda, Patanjđali, Kajavaladama i Sagar. Povod je bilo učestvovanje u radu treće međunarodne naučne konferencije o jogi održanoj u kongresnom centru Sava u Beogradu. Razmatrani su i detalji primene sporazuma o naučno-obrazovnoj saradnji potpisanih u 2011. godini.
Koncept joga inteligencije

Joga inteligenciju možemo definisati kao sposobnost korišćenja potencijala u celini, sposobnost da uvidimo, razumemo i upravljamo unutrašnjim mogućnostima, najdubljim značenjima i ciljevima, sposobnost da životne okolnosti prepoznamo kao prostor za razvojnu promenu a s ciljem dostizanja jedinstva – stanja samadhi.

Joga inteligencija je koncept u povoju, i teorijski i empirijski. Predstavlja nov koncept kojem predstoje istraživanja o ljudskim kvalitetima sa kojima se može povezati. Međutim, imajući u vidu da joga inteligencija funkcioniše kao svesni, kompleksni i adaptivni sistem uma, kvaliteti ovog sistema predstavljaju prvo mesto na kome treba tražiti indetifikujuće kvalitete joga inteligencije. Koriste se nekoliko validnih i pouzdanih instrumenata sa dobrim mernim karakteristikama za procenu pojedinih sposobnosti uključenih u model. Joga inteligencija predstavlja sposobnost prepoznavanja različitosti i jedinstvenosti u sagledavanju svrhe i smisla u mislima, emocijama i ponašanju. Joga inteligenciju čine sposobnosti i veštine koje pomažu u uspešnom savladavanju izazova svakodnevice u putu samousavršavanja. Joga inteligencija je sposobnost prihvatanja da se teži višim potrebama i omogućuje da se deluje na njih. Traganje za smislom predstavlja ključni okidač koji pokreće joga praktičare. Joga inteligencija podstiče na traganje za sve većim značenjem, svrhom i vrednostima, podstiče rast i razvoj s ciljem dostizanja samopostignuća (samađi). Joga inteligencija predstavlja sposobnost neograničenog uvida u celinu egzistencije kao takve. Daje dublji smisao spoznavanja ili otkrivanja dubine ili važnosti pojava. Pomaže u samorazumevanju, tj.u prepoznavanju razloga koji stvarno pokreću ponašanje. Joga inteligencija omogućava kritički osvrt na ono što jeste sa stanovišta onoga što bi moglo biti. Joga inteligencija omogućava da zamišljamo situacije i mogućnosti koje još ne postoje u stvarnosti razgrađujući stare obrasce i stare načine mišljenja i ponašanja.
Joga u prevazilaženju stresa

Stres je stanje ili osećanje u kojem se nalazi osoba kada smatra da zahtevi njene svakodnevice prevazilaze njenu spremnost i sposobnost da na njih adekvatno odgovori. Istraživanje je potvrdilo da praktikovanje tehnika joge, uključujući telesne vežbe joge, tehnike disanja, meditaciju i relaksaciju, doprinose boljem snalaženju u stresnim situacijama koje.

Praktikovanjem tehnika joge postiže se veća emotivna uravnoteženost, odsustvo doživljaja uskraćenosti i destrukcije, zadovoljstvo sobom, osećanje smisla života, poznavanje sopstvenog načina reagovanja – kroz usredsređivanje pažnje na dešavanja u svom telu, usporavanje i produbljivanje disanja, sklad disanja i pokreta, telesnu i mentalnu relaksaciju. Na taj način se podstiče i okrenutost sadašnjosti, utemeljnost u realnosti i perspektivno posmatranje budućnosti.

Preporučujemo Vam našu 100% prirodnu prodavnicu –

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Posalji

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>