Kako se hrani Srbija? Rezultati su…

Stara izreka kaže: „Ko god da je otac bolesti, nepravilna ishrana joj je majka“.

vitamin-d-ishrana-1375366679-9586

A šta je u stvari pravilna ishrana, taj, kako kažu stručnjaci, jedan od osnovnih činilaca za očuvanje i unapređenje zdravlja? Ona podrazumeva redovnost obroka u toku dana, raznovrsnost u izboru namirnica, kao i njihovu odgovarajuću zastupljenost i način pripreme u svakodnevnoj ishrani.Znači važno je kada i šta jedemo i kako je to pripremljeno.

A koliko građani Srbije vode računa o pravilnoj ishrani?

Dr sc. med. Jelena Gudelj Rakić, specijalista higijene i načelnik Centra za promociju zdravlja u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, ističe da su značajne demografske i ekonomske, ali i promene tradicionalnog načina života tokom proteklih decenija znatno uticale na navike u ishrani.

- Prema podacima istraživanja zdravlja stanovništva Srbije tokom poslednje decenije, redovnost obroka u Srbiji je smanjena, više od polovine odraslog stanovništva u ishrani pretežno koristi beli hleb, u porastu je prosečna potrošnja bezalkoholnih i alkoholnih pića, kao i potrošnja šećera i slatkiša, što je nepoželjno za dobro zdravlje. Pozitivno je da se manje u ishrani koriste životinjske masti za pripremu hrane, a takođe u porastu je broj odraslih osoba koje svakodnevno koriste sveže voće i povrće u svojoj ishrani, ali i dalje je taj broj nedovoljan – ističe dr Gudelj Rakić.

Kada su u pitanju navike naših školaraca, zabrinjava činjenica da svega petina učenika svakodnevno jede voće, dok polovina jede slatkiše svaki dan, pri čemu čak četvrtina njih više puta u toku dana!

- Prema rezultatima pilot nacionalnog istraživanja o zdravstvenom ponašanju dece uzrasta 11, 13 i 15 godina, koje je Institut za javno zdravlje Srbije realizovao 2017. godine, prema jedinstvenoj međunarodnoj metodologiji, naviku da doručkuje svaki dan tokom radne nedelje ima 54,3 odsto, a tokom vikenda 83,9 odsto učenika i učenica svih razreda. Međutim, svaka deveta devojčica koja pohađa prvi razred srednje škole nikad ne doručkuje tokom radne nedelje. Svakodnevnu naviku unosa voća bar jednom dnevno imalo je 19,3 odsto anketiranih učenika i učenica, dok je taj procenat nešto viši kada je reč o povrću i iznosi 24,3 odsto. Nešto manje od polovine anketiranih učenika i učenica (43,4%) jede slatkiše svakog dana, pri čemu čak četvrtina svih učenika (23,6%) jede slatkiše više puta u toku dana. Skoro petina dece pije gazirana bezalkoholna pića više od jednom dnevno, a sa godinama starosti raste i učestalost unosa ovih napitaka – navodi naša sagovornica.

Od mesa naši građani najviše vole svinjsko meso, junetinu i piletinu, dok je džigerica na meniju samo jednom mesečno, što je stvarno šteta, a još veća šteta je da ribu jedemo takođe jednom mesečno.

Savremen način života koji karakteriše dug radni dan, velike razdaljine između mesta stanovanja i mesta rada, neredovan unos hrane, kao i bar jedan obrok dnevno (a najčešće i sva tri obroka, ukoliko ih ima) van kuće, samo su neki od razloga za ovako poražavajuće stanje u načinu ishrane stanovništva Srbije.

Zašto je pravilna ishrana važna?

Hraniti se pravilno znači obezbediti telu sve potrebne hranljive i zaštitne materije za optimalan rad svih ćelija i tkiva, kao i dobru zaštitu od infekcija. Koliko je pravilna ishrana važna govore podaci o brojnim bolestima koje su posledica nepravilne ishrane. Gojaznost, povišen krvni pritisak, povišene vrednosti masnoća u krvi, šećerna bolest, samo su neke od velikog broja poremećaja zdravlja, u čijoj osnovi je nepravilna ishrana, a čiji je broj, nažalost, poslednjih decenija u stalnom porastu.

- Savet za pravilnu ishranu bi podrazumevao sledeće: redovni obroci, pravilan izbor vrste namirnica i način njihove pripreme. Umesto belog hleba i peciva, prednost treba dati hlebu od integralnog zrna žitarica koji pored optimalne hranljive vrednosti sadrži i dijetna vlakna važna za regulisanje probave. Poželjno je isključiti grickalice, kao što su grisine, ribice, krekeri, koje sadrže i veću količinu soli, ali i lisnata testa i peciva zbog sadržaja zasićenih masnoća. Žitarice se mogu koristiti kao dodatak supama ili čorbama umesto testenine ili kao prilog uz meso, ribu i povrće. One sadrže složene šećere koji obezbeđuju dovoljnu sitost sa jedne strane, a takođe sadrže i dovoljno vlaknastih materija koje obezbeđuju bolje pražnjenje creva. Kada su u pitanju mleko i mlečni proizvodi, korisno je u svakodnevnoj ishrani izbegavati puter, kajmak, pavlaku, krem sir, sirne namaze, margarin i slično – nabraja dr Gudelj Rakić.
Ona preporučuje i da se koristi sezonsko voće i povrće, što raznovrsnije, to bolje, treba izbegavati iznutrice i suhomesnate proizvode, a prednost dati ribi, kao i belom pilećem ili ćurećem mesu.

- Pri tom je važno da se ukloni kožica sa živinskog mesa, odnosno vidljiva masnoća sa ostalih vrsta mesa. Dovoljan unos tečnosti je takođe važan, pre svega vode i biljnih čajeva, 2-2,5 l dnevno, uz napomenu da se tečnost uzima između obroka, a nikako za vreme obroka. S obzirom na način ishrane zavisi od uzrasta, pola, zdravstvenog stanja, vrste posla kojim se osoba bavi, fizičke aktivnosti u toku dana, važno je prilagoditi ove opšte principe individualnim potrebama – napominje dr Gudelj Rakić.

Naša sagovornica daje i primer pravilne ishrane, odnosno predlog jelovnika za jedan dan:

Doručak: 3-4 supene kašike mešanih ovsenih, ječmenih i ražanih pahuljica preliti jogurtom, dodati sveže voće po želji.

Ručak: Ćureće belo meso pripremljeno na grilu. Prilog: integralni pirinač i šargarepa. Salata od sveže izrendane cvekle začinjene sa malo limunovog soka i kafenom kašičicom maslinovog ulja.

Večera: Kriška ražanog hleba, mlad sir, salata.

Užine: Voće.

Fitnes navike užasavajuće koliko i prehrambene?

istezanje

Fizička aktivnost je jedan od kriterijuma za ocenu zdravlja, a fizička neaktivnost identifikovana je kao četvrti vodeći faktor rizika opšteg mortaliteta koji globalno dovodi do 3,2 miliona smrtnih slučajeva godišnje. Redovna fizička aktivnost je ključna determinanta energetske potrošnje i od fundamentalne je važnosti za energetski balans i kontrolu telesne mase.

Dokazana je direktna povezanost fizičke aktivnosti i kardirespiratornog zdravlja. Osim toga, dokazano je da redovna fizička aktivnost smanjuje rizik nastanka kardio i cerebrovaskularnih bolesti, dijabetesa, raka dojke i debelog creva, depresije. Stoga Svetska zdravstvena organizacija preporučuje svakodnevno 30 minuta fizičke aktivnosti umerenog intenziteta.

Prema podacima istraživanja zdravlja:

- 43,36 odsto odraslih u Srbiji svoje radno vreme provodi sedeći ili stojeći

- 8,82 odsto odraslih stanovnika Srbije bavi se fitnesom, sportom ili rekreacijom najmanje tri puta nedeljno, značajno više muškarci (12,12%) u odnosu na žene (5,74%), stanovnici gradskih (11,2%) u odnosu na ostala naselja (5,31%).

Kada su u pitanju mladi, prema podacima istraživanja zdravstvenog ponašanja školske dece iz 2017. godine, trećina učenika i učenica (33,6%) je u nedelji koja je prethodila istraživanju bila fizički aktivna svakog dana tokom sat vremena, što je u skladu sa preporukama SZO, dok je petina dece navela da je svakodnevno fizički aktivna van školske nastave (20,8%).

U svim uzrasnim grupama dečaci su fizički aktivniji od devojčica, a sa godinama se zapaža smanjenje broja svakodnevno fizički aktivne dece, što je posebno izraženo kod devojčica.

Naime, samo 6,8 odsto devojčica prvog razreda srednje škole je svakodnevno fizički aktivno, dok 11,4 odsto dece nikada ne vežba van redovne školske nastave.

R.N.

Preporučujemo Vam našu 100% prirodnu prodavnicu –

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Posalji

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>