Koja se hrana kombinuje sa kojom?

5930170Da li kombinovanje namirnica ima osnova?

Kombinovanje namirnica se zasniva na otkriću da se pojedina hrana može lakše svariti od druge, čime se postiže da se osoba posle jela oseća bolje, a hranjivi sastojci imaju veći stepen iskorišćenja. Međutim, nedovoljno se zna o komplikovanom međusobnom dejstvu ugljenih hidrata, masti i belančevina kada se zajedno nađu u hrani. Jedan od najvažnijih istraživača na polju kombinovanja namirnica je dr William Howard Hay (1866 – 1940).

Teorija da proteine i skrobnu hranu ne treba mešati u istom tanjiru nije preporučena od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO tj. WHO), ali rezulatate koje u praksi postižu nutricionisti donekle pokazuju da teorija nije sasvim bez osnova. Tako je recimo, dokazano da ishrana po teoriji o kombinovanju namirnica pomaže u slučajevima autizma i glutenske enereopatije. Oboleli se u ovom slučaju osećaju bolje, nemaju uobičajne probleme sa varenjem (nema dijareje, nadimanja i bolova usled spazama creva). Pored toga, istraživaža idu u pravcu da kombinovanje namirnica može da pomogne i kod gubljenja suvišnih kilograma.
Teoriju o nekompatabilnosti nekih namirnica obrazlaže se različitim uslovima za varenje: belančevine (proteini) zahtevaju kiselu sredinu želuca u kome se aktiviraju enzimi za njihovo varenje; skrob počinje da se vari ustima pod dejstvom pljuvačne amilaze, zaustavljaju se u kiseloj sredini želuca i nastavlja se varenje u alkalnim uslovima kada napusti želudac, pod dejstvom pankreasne amilaze.

Pretpostavlja se da ovakve kombinacije hrane iziskuju mnogo više probavnih sokova i energije (što iscrpljuje organizam), a produžava se proces varenja hrane i njeno zadržavanje u želucu želucu do 8 sati, (belančevine se vare 3-4 sata); U želucu se povećava lučenje želudačnog soka, time i se PH vrednost, što zaustavlja probavu ugljenih hidrata. Nedovoljno probavljena hrana potom odlazi dalje u creva, gde proteinska hrana počinje da truli, a ugljenohidratna da fermentiše. U takvoj situaciji dolazi do razmnožavanja mikroorganizma, menja se crevna flora, luče se toksini. Posledica ovakve kombinacije je takođe, nedovoljna apsorpcija hranljivih sastojaka, promene PH krvi i mokraće ka kiseloj sredini usled nastanka kiselih produkata razgradnje. Ukoliko je to hronično, istraživači smatraju da to iscrpljuje organizam i može dovesti do različitih stanja i bolesti (npr. gihta). Pored nadutosti i gorušice kombinacija protein-skrob može dovesti do mučnine, dijareje i drugih digestivnih problema.

Šta ide sa čim?

Prema teoriji o kombinovanju namirnica, pravilnim kombinacijama smatraju se:

mešanje dve skrobne hrane (jer se skrob ne razlaže teško kao protein);
mešanja dve različite vrste mesa;
mešanja dve različite vrste sira;
mešanja dva različita jezgrasta voća;
Pri kombinovanju skrobnih namirnica treba voditi računa da se veća količina skroba u jednom obedu može izazvati gasove i nadimanje. Nepravilnom proteinskom kombinacijom se smatra mešanje dva ili više različitih izvora belančevina, kao na primer; meso sa jezgrastim voćem, jaja sa jezgrastim voćem ili sir sa orasima ili drugim vrstama jezgrastog voća, jaja sa mesom, sir sa jajima, meso sa sirom.

Dobrim kombinacijama, po Hayovom principu smatraju se:

namirnice bogate proteinima (sve vrste mesa, riba, cela jaja, sir mleko i proizvodi) sa povrćem (svm vrstama povrća sem sa krompirom, mahunastim povrćem – svežim i suvim);
namirnice bogate skrobom (krompir, žitarice i proizvodi testenine, pekarski proizvodi) sa povrćem (sem sa krompirom, mahunastim povrćem – svežim i suvim);
namirnice bogate skrobom (krompir, žitarice i proizvodi, pekarski proizvodi) sa voćem (izuzev brzo fermentirajućeg voća);
Voće bi trebalo jesti na prazan želudac, radi bolje apsorpcije hranljivih sastojaka. Voće koje brzo fermentiše (bobičavo, jagodičasto, dinje, lubenice, breskve, šljive, trešnje i kruške), treba konzumirati bez druge hrane, za neku od užina. Ukoliko se ovo voće jede neposredno posle obroka može da izazove nadutost, grčeve i bolove.

Neke od pomenutih teoretskih postavki zaista imaju smisla, pa je svakako i moj predlog da užine treba da budu voćne. Da li ćete slediti uobičajene kombinacije namirnica ili ćete probati neke od navedenih, u potpunosti je na vama.

I jos malo predloga-

Med je veoma zdrav i lekovit, ali ga ne treba podgrevati ili kuvati kao dodatak jelima. Med se preporučuje za zaslađivanje toplog (ne vrelog) čaja.

Hladnu vodu ne treba piti neposredno posle obroka, jer samo umanjuje efekat hrane i otežava varenje.

Mleko ne treba piti u kombinacije sa: mesom, mesnim prerađevinama, ribljim specijalitetima, kiselim i slanim jelima. Stručnjaci se slažu da sojinog mleka nema dovoljno na našim trpezama, a trebalo bi ga više koristiti u svakodnevnoj ishrani.

Kafa i mleko zajedno se teško vare, pa ih ne bi trebalo mešati.

Krompir i lubenica ne preporučuju se dijabetičarima.

Meso ne treba jesti sa: pirinčem, knedlama, sirom, hlebom ili jajima.

Jaja i spanać kada se jedu zajedno ometaju pravilnu apsorpciju gvožđa iz žumanceta.

Beli šećer, belu kamenu so, rafinirano ulje i belo brašno treba izbegavati u ishrani. Umesto belog šećera treba koristiti žuti šećer, umesto kamene soli morsku so, umesto rafinisanog ulja nerafinisano ulje (najzdravije je maslinovo ulje), a umesto belog brašna bolje je koristiti integralno brašno.

Makrobiotska dijeta ne preporučuje se: trudnicama, dojiljama i maloj deci, kako im se ne bi uskratili neophodni vitamini i minerali.

Posle obilnog obroka ne treba odmah prionuti na naporan posao niti se baviti naporanim sportom (naročito ne plivanje), niti odmah leći u krevet na počinak.

Šta se preporučuje?

Voće treba jesti kao poseban obrok ili kao užinu dva sata pre ili dva sata posle jela, a nikako odmah posle jela, jer tako „samo kiselimo pojedenu hranu“. U toku dana treba jesti što više obroka od voća i povrća, a manje mesa, kako bi srce i krvni sudovi bili zdraviji i otporniji.

Kukuruz se savetuje u kombinaciji sa: pasuljem, graškom, boranijom, sočivom ili sojom.

Sladoled je najbolje jesti samostalno, a ne uz neki obrok.

Jogurt ili sir mogu biti dobar i zdrav dodatak uz salatu (sir ne treba da je punomastan).

Maslac može da se jede sa hranom koja sadrži ugljene hidrate.

Vino se preporučuje i na prazan stomak. Crno vino sadrži korisne sastojke koji povoljno utiču na kardiovaskularni sistem.

Integralne žitarice treba koristiti u ishrani umesto rafinisanih žitarica, jer smanjuju gojaznost i rizik od nastanka srčanih oboljenja.

Krstarica zdravlje

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Posalji

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>