Kopriva

220px-Urtica-dioica(Blueten)Savršen čistač krvi, podstiče izbacivanje štetnih materija iz organizma, jača imunitet

Koprivu (urtica dionica) neki stručnjaci nazivaju i najvrednijom biljkom na svetu, jer je njen izuzetan sastav lek za mnoge bolesti. Iako žare i peckaju kožu, tamnozeleni listovi koprive kuvanjem postaju meki i izuzetno lekoviti, a slična svojstva imaju i koren i seme.
Kopriva se koristi kao lek za čišćenje krvi i protiv malokrvnosti, protiv opadanja kose, reumatizma i oboljenja zglobova, groznice, čira na želucu, nesanice, nervoze… Stimuliše rad jetre i pankreasa, odličan je diuretik, podiže odbrambenu moć imunosistema, vraća snagu i energiju, sprečava upale, podstiče izbacivanje štetnih materija iz organizma. A zbog zavidnog sadržaja hlorofila, pomaže obnavljanju oštećenih ćelija i utiče na duže zadržavanje kiseonika u mozgu.

Ova biljka je vrlo rasprostranjena i raste kao korov na zapuštenim mestima, pored puteva… Važno je znati kako se i kada bere, pa poznavaoci tvrde da se u proleće skupljaju lišće i vrškovi, od proleća do jeseni korenje, a kompletna biljka tokom cele godine. Jedino se seme skuplja isključivo u avgustu, što je jako važno ako se od njega prave lekovi.
Zbog vitaminske i prehrambene vrednosti kopriva se smatra izuzetno zdravom i korisnom. Sadrži mnogo belančevina, ugljenih hidrata, masti. Od minerala ima kalcijum, fosfor, gvožđe, magnezijum, vitamine C, A, B2, B5, K, karoten, pantonensku kiselinu, lecitin, tanin. Ona je bogatiji izvor vitamina C i A od većine kultivisanih biljaka, ali iako je pravi mali polivitaminski rezervoar, na našoj trpezi nije dovoljno zastupljena.
Mladi listovi koprive po ukusu podsećaju na spanać. Ali sadrže pet puta više kalcijuma i šest puta više vitamina C od spanaća. Seme ima aromu koštunjavog voća, koja postaje intenzivnija kada se semenke isprže. Cvetovi su takođe jestivi i veoma su aromatični.
Listove koprive najbolje je i spremati kao spanać, s tim što se sušeni upotrebljavaju kao začin ili za pripremu čaja. Vlakna koja žare uništavaju se blanširanjem. Ako se pre pripremanja jela ubrani vrškovi preliju vrelom vodom, takođe će postati potpuno bezopasni i za ruke i za želudac.
Zbog izuzetnog kvaliteta, bečki lekar Bankhofer preporučuje supu od koprive, pastu verde i čaj od koprive. Listovi, po njegovim rečima, mogu da se sa drugim biljkama dodaju u supu ili u salatu, ali ih prethodno treba preliti vrelom vodom. Mogu da se spreme isto kao i listovi spanaća i tako pripremljeni odlični su za obolele sa kamenom u bubregu.

Za pastu ‘verde’ listove treba dobro oprati, sitno iseckati, jedanput kratko prokuvati, i mikserom pomešati u kašu sačinjenu od maslinovog ulja i čenova belog luka. Sa tim sosom treba preliti skuvanu testeninu.

Čaj od koprive se sprema tako što se puna supena kašika, dobro oprane i sitno iseckane koprive prelije ključalom vodom i ostavi se da odstoji minut do minut i po. Pije se mlak u malim gutljajima. Profesor Bankhofer tvrdi da će se za samo nekoliko dana svako ko pije ovaj čaj osećati bolje i snažnije, jer ovaj napitak veoma prija žuči, bubrezima i jetri.

17-cajMOĆNI ČAJ
Naučna istraživanja pokazala su da je kopriva delotvorna i kod alergija vezanih sa dolaskom proleća. Ali pre nego što počnu da koriste sirup, ekstrakt ili čaj, osobe sa alergijskim problemima treba da konsultuju lekara ili homeopatu.
Zbog velike količine kalijuma kopriva deluje diuretski, pa se koristi kod lečenja upala mokraćnih puteva i sprečavanja nastanka kamena u bubregu.

Gvožđe u čaju od koprive doprinosi stvaranju crvenih krvnih zrnaca, što olakšava organizmu snabdevanje kiseonikom i štiti od anemije. Kao čistač krvi, čaj je koristan i za uklanjanje akni i bubuljica. Preporučuje se i kod infekcija u ustima, afti ili upala desni.
Podstiče i obnovu ćelija, pa se preporučuje kod istrošene hrskavice.

Kao lek za probleme želuca i jetre čaj treba da se priprema od cele biljke. Sprema se tako što se u dva litra vode stave tri supene kašike usitnjene koprive da odstoje 10 do 12 sati. Posle toga smesa se kuva poklopljena pola sata, a kada se ohladi procedi se i pije, po jedna šolja, tri puta dnevno pre jela. Ovaj lek odvaja sluz iz pluća, čisti creva, jetru i želudac.

17-corbaČORBA
Sastojci: Pola kilograma mlade koprive, dve kašike ulja i zobenih pahuljica, kašika brašna, 1 dl kisele pavlake ili mleka, čen belog luka, so, biber, kašika seckane mirođije.

Priprema: Koprivu oprati, ubaciti u lonac kipuće vode i skuvati, ocediti i naseći kao spanać.
Napraviti laganu zapršku od ulja, brašna i čena belog luka, dodati isečenu koprivu, malo sve prodinstati, pa doliti najpre hladnu, a potom toplu vodu.

Ostaviti da kuva izvesno vreme, a potom dodati zobene pahuljice. Promešati, pustiti da provri i odmah skloniti sa vatre.

Po želji posoliti i pobiberiti, a onda dodati kiselu pavlaku ili doliti mleko. Tako spremljena čorba treba da odstoji desetak minuta, a pre posluživanja pospite je seckanom mirođijom.

novosti.rs

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Posalji

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>