Verovatno nema zastupljenije prehrambene navike na našim prostorima od ispijanja kafe.
Kafu konzumira većina stanovništva skoro svih uzrasta, a razlika je samo u količini, načinu i vrsti kafe. Zbog toga smo sa velikom pažnjom pogledali i za vas izdvojili najzanimljivije rezultate velke studije koju je napravila Harvard School Of Public Health. Studija je zaista impresivna jer je obuhvatila čak 130.000 dobrovoljaca. U studiji su obuhvaćeni zdravi muškarci i žene u svojim četrdesetim i pedestim godinama starosti , te je u naredne 24 godine života praćeno njihovo zdravlje i smrtnost, njihova ishrana, navike, i potrošnja kafe.
Po rečima jednog od eksperata dr Roba van Dama postojala je pretpostavka da je pijenje kafe loša i štetna navika, zavisnost podjednaka kao pušenje ili preterano konzumiranje alkohola.
Studija je tu pretpostavku u potpunosti opovrgla. Naime studija je pokazala da pijenje kafe nije imalo nikakav negativan uticaj na zdravlje ispitanika tokom 24 godine praćenja. Niko od ispitanika koji su pili mnogo kafe nije imao povećan broj oboljenja od raka, kardiovaskularnih bolesti kao i drugih bolesti u odnosu na one koji nisu pili kafu. Smrtnost među potrošačima kafe uopšte se nije razlikovala u negativnom odnosu u poređenju sa onima koji je ne konzumiraju. Čak i osobe koje su pile 6 velikih šolja na dan nisu imale nikakve negativne promene u zdravstvenom stanju tokom više decenija istraživanja.
Ali to nije sve, nove studije rađene poslednjih nekoliko godina , po rečima dr Van Dama indiciraju da redovno konzumiranje kafe delomično štiti od dijabetesa tipa 2, Parkinsonove bolesti, raka i ciroze jetre. Takođe studije pokazuju da su ljudi koji redovno piju kafu imali i nešto manji procenat smrtnosti uzrokovanu kardiovasklularnim bolestima od ljudi koji je ne konzumiraju.
Od negativnih zapažanja oko kafe ekipa koja je radila studiju zaključila je da kafa može imati negativno dejstvo u manjoj meri na trudnice. Razlog je prodor kofeina kroz placentu do fetusa koji je vrlo osetljiv na kofein, te se trudnicama preporučuje smanjenje potrošnje kafe na jednu šolju na dan. Druga kategorija osoba na koju kafa ima uticaj su hipertenzičari ali je zaključeno da je nakon dugotrajnije redovne upotrebe kafe i kod ove kategorije uticaj na povišen pritisak minimalan jer se telo vremenom navikne i uticaj nije značajan. Samo konzumiranje kafe ne može se povezati sa pojavom bolesti hipertenzije kod ljudi.
Kafa koja se pravi bez filtera u većoj količini može delovati na povećanje LDL holesterola putem kafestola u njenom sastavu. Turska kafa ima znatno veći nivo kafestola nego instant kafa dok se espreso nalazi u sredini. Ipak, studija zaključuje da nijedan od ovih elemenata nije uopšteno negativno delovao na pogoršanje zdravlja kod ljudi ili njihovu smrtnost tokom dugog vremenskog perioda kako se ranije često sugerisalo i verovalo. Tokom prošlog veka neke studije i preporuke govorile su da značajnije dugotrajno pijenje kafe može izazvati kardiovaskularna obolenja i neke vrste raka što je ova velika studija ugledne Harvardske School OF Public Health u potpunosti opovrgla.
alo.rs
