Paulovnija, fabrika kiseonika

paulownia1
Industrijalizacija i osobine modernog potrošačkog društva imaju ogroman uticaj na globalni eko – sistem. U 20. veku su svetske industrijske sile zajedno sa zemljama u razvoju proizvele veću količinu štetnih gasova nego kompletna industrija kroz istoriju. Ugljen dioksid (CO2) je jedan od glavnih uzroka efekta staklene bašte i zagrevanja planete što je pretilo da se pretvori u najveću ekološku katastrofu poznatu modernom čoveku. Iz tog razloga su Ujedinjene Nacije napravile nacrt sporazuma o smanjenju emitovanja gasova koji utiču na stvaranje efekta staklene bašte. Sporazum je potpisan 1997. godine u Kjotu, Japan. Potpisala ga je 191 zemlja članica UN (SAD ga nikad nije ratifikovao a Kanada je istupila iz sporazuma 2011.god.).

Na nivou država je ovim sporazumom učinjeno puno po pitanju zaštite okoline. Mi, kao pojedinci, bi na neki način trebali da se uključimo u akciju spasavanja planete. Verovatno, neki od vas koji ovo čitate, sada vrtite glavom u neverici i pitate se kako pojedinac može da učini nešto u bitci koju svet lagano ali neumitno gubi. Jednostavno, posadite drvo! Opšte je poznato da je dovoljno posaditi pet stabala da bi smo vratili prirodi kiseonik koji potrošimo za života.

A sad, pitate se koje drvo da posadimo. Odgovor je: bilo koje. Svako drvo će vas pored kisonika nagraditi kako plodovima, tako i u nekoj perspektivi i materijalnom dobiti. U situaciji u kojoj se nalazimo, materijalna dobit je jedna od bitnih stavki.

Iz tog razloga vam predstavljamo drvo koje je najisplativije i po pitanju proizvodnje kiseonika i po pitanju materijalne koristi. To je Paulovnija, poznata i kao Carsko drvo. Zbog čega je ona Carsko drvo? Pored svoje lepote, neverovatne isplativosti, lekovitih svojstava pokazala se i kao svetski rekorder u apsorpciji CO2 i u proizvodnji kiseonika (O2). Po Kjoto sporazumu je stavljena na prvo mesto prilikom pošumljavanja, kao prioritet u zaustavljanju efekta staklene bašte.

Šta nam je do sada poznato o Paulovniji? Jedno stablo svakoga sata apsorbuje 2,25 kg CO2 i u isto vreme proizvede 1,75kg O2. Godišnje, dolazimo do skoro neverovatne cifre od 19,5 tona apsorbovanog CO2 i 15 tona proizvedenog O2. Zadivljujuće! Prava fabrika kiseonika, zar ne? To je svrstava u grupu veoma retkih biljaka pripadnika C4 grupe fotosinteze. Takođe svojim ogromnim listovima i samom korom stabla godišnje prečisti 6,4 miliona kubnih metara vazduha tako što se čestice prašine, čađi i ostalih zagađivača zalepe za njenu površinu. Kada se koristi kao ogrev možemo primetiti jedno izuzetno svojstvo: jedna tona Paulovnije proizvede istu količinu energije kao i jedna tona mrkog uglja, pri tom prizvodeći zanemarljivih pola kilograma pepela. Pored svega, jedno stablo Paulovnije dnevno preradi 90 litara otpadnih voda, što je u današnje vreme i te kako bitna činjenica.

Neko mi može zameriti što koristim veliko slovo u imenu Paulovnije. Mogu mu samo poručiti da to radim iz poštovanja biljci koja čini više dobrog nego pojedini ljudi čije ime takođe počinje velikim slovom.

O ekonomskoj isplativosti možete više saznati na www.agroeko.net.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Posalji

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>