Pravilna ishrana tokom posta: kako treba birati i pripremati namirnice

spring-clean

Mahunarke su odličan izvor energije ali i visokovrednih belančevina biljnog porekla, a kompletan jelovnik treba da se zasniva na tri reči: umereno, raznovrsno i dovoljno!
Post predstavlja način ishrane koji podrazumeva isključivanje iz ishrane određenih namirnica, kao što su npr, meso i mesni proizvodi, mleko i mlečni proizvodi, jaja. To znači da osnov ishrane čine žitarice, povrće i voće, uz ribu. Od načina ishrane koji osoba ima pre započinjanja posta, zdravstvenog stanja i godina starosti, zavisiće i trajanje perioda prilagođavanja na nov način ishrane.

Kako bismo se lakše prilagodili potrebno je da bar 7-10 dana pre početka posta smanjimo korišćenje onih namirnica koje tokom posta nećemo uopšte koristiti kako bi olakšali prelaz na drugačiji način ishrane. Važno je da obroci budu redovni, kao i da ishrana bude raznovrsna. To praktično znači da ne treba svakog jutra za doručak jesti suvu kiflu i čaj ili hleb premazan medom ili pekmezom, već da se za doručak može pojesti i kaša od skuvanih ovsenih, ječmenih, ražanih pahuljica u koju možemo dodati izrendanu jabuku i malo cimeta ili je posuti sa malo susama, lanenog semena ili semenki suncokreta ili bundeve.

Tri doručka za post na vodi…

Izbor vrste namirnica koje se koriste u postu zavisiće i od godina, zdravstvenog stanja, fizičke aktivnosti. Osobe koje žele da poste na vodi trebalo bi takođe bar desetak dana pre početka posta da koriguju svoj način ishrane i da smanje upotrebu pre svega namirnica životinjskog porekla, ali i pripremu namirnica prženjem i/ili pohovanjem. Prženje i pohovanje su inače načini pripreme namirnica koji se ne preporučuju ni van perioda posta.

Kao što ni prelazak na posnu hranu ne treba da bude nagao, takvo ne treba da bude ni ponovno uvođenje namirnica koje tokom posta nismo jeli. Ključna reč je – „postepeno“.

Prvih dana po prestanku posta treba koristiti pre svega tzv. beli mrs – preporučuje se mlad beli sir, čaša jogurta ili kiselo mleko, kao i posna mesa, pre svega piletina ili ćuretina. Ne treba preterivati ni u količini hrane kako bismo izbegli tegobe kao što su nadimanje, nadutost, osećanja prepunjenosti trbuha, pojačani gasovi, čak i bolovi u trbuhu, ponekad mučnina i povraćanje, učestale stolice.

Smisao i pravila pravoslavnog posta…

Post se ne preporučuje deci, trudnicama, dojiljama, starijim osobama, kao i osobama koje se oporavljaju od bolesti, naravno u zavisnosti od vrste zdravstvenog problema. Pre započinjanja posta korisno je uraditi laboratorijske analize krvi i mokraće i obaviti lekarski pregled, pa i promenu načina ishrane primeniti uz savet lekara.

Kako da se hranimo tokom posta, a da to bude pravilna ishrana?

Umereno, raznovrsno i dovoljno su ključne reči pravilne ishrane koje važe i u vreme posta. Redovni obroci, pravilan izbor vrste namirnica i odgovarajući način njihove pripreme obezbediće dovoljne količine potrebnih hranljivih materija za dobro zdravlje. Usklađivanje načina ishrane pre svega u pogledu izbora vrste namirnica sa sezonom je takođe od značaja.

Post od šećera: da li treba izbegavati zamene za šećer…

Kiseo kupus predstavlja izvanredan izvor vitamina C, a mahunarke koje se dosta koriste u zimskom periodu (pasulj, sočivo) predstavljaju odličan izvor ne samo energije već i visokovrednih belančevina biljnog porekla. Ne manje važan je način pripreme hrane. Priprema namirnica kuvanjem u vodi ili na pari, pečenjem u rerni na masnoj hartiji bez upotrebe masti i ulja ima prednost u odnosu na druge načine pripreme.

Šta je pravilna, a šta nepravilna ishrana?

Nepravilna ishrana predstavlja faktor rizika za nastanak brojnih različitih poremećaja zdravlja kao što su gojaznost, šećerna bolest, bolesti srca i krvnih sudova, ali i neke maligne bolesti. Pravilna ishrana je jedan od osnovnih preduslova za očuvanje i unapređenje zdravlja, primenom principa „umereno – raznovrsno – dovoljno“. Pravilna ishrana podrazumeva redovnost obroka tokom dana, pravilan izbor vrste namirnica u ishrani i određen način njihove pripreme.

Zašto je uzdržavanje od mrsnih namirnica korisno za naš organizam?

Post koji isključuje korišćenje namirnica životinjskog porekla predstavlja jednu vrstu redukcione dijete (to ne znači da je reč o načinu ishrane namenjenom smanjenju telesne težine, već o načinu ishrane koji isključuje korišćenje određenih namirnica, a primenjuje se u cilju smanjenja i/ili uklanjanja zdravstvenih tegoba, odnosno u svrhu lečenja, kao na primer, u slučaju čira na želucu, šećerne bolesti, povišenih vrednosti masnoća u krvi, povišenog krvnog pritiska…) koja pozitivno utiče na čovekov organizam. Savremen način života koji karakteriše dug radni dan, unos bar jednog, a najčešće i više obroka u toku dana van kuće, obilje dostupne hrane posebno polugotove i gotove, doveo je do toga da ljudi unose značajno veće količine hrane od one koja je potrebna za optimalno funkcionisanje organizma. Osnovu svakodnevnih obroka čine peciva, testenine, mleko i mlečni proizvodi, meso, tako da je post u tom smislu dragocen jer predstavlja period u kome se čovekov organizam „odmara“ od ovih vrsta hrane, a istovremeno kao zamena koristi one vrste namirnica koje su sa zdravstvenog aspekta poželjne (mahunarke, povrće, žitarice, voće) posebno ako su na adekvatan način pripremljene.

Izvor: Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Posalji

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>