Prirodni lek protiv glavobolje bolji i od Aspirina

amendoas
Glavobolja je najčešća tegoba modernog čoveka koju uzrokuju stres, umor, preopterećenost organizma. Neizdrživi pritisak u glavi po navici olakšavamo brzopoteznom spasiteljicom, tableticom aspirina. A upravo glavni sastojak spasonosne tablete salicin koji umiruje bolove nalazi se u poznatom orašastom plodu. Salicin je protivupalna aktivna materija koju badem sadrži u velikoj količini. Šaka badema prirodni je aspirin, naime njihov učinak traje duže, a nepoželjnih reakcija nema.

Glavobolja obično nastaje u zadnjem delu glave i uzrokuje slabiju koncentraciju, razdražljivost i malaksalost. S obzirom da su simptomi glavobolje najčešće stres, napetost, grip, prehlada, upala sinusa i probavne smetnje stručnjaci neugodnu pojavu tretiraju kao simptom, a ne kao bolest.

Ostale korisne informacije

Svakodnevno konzumiranje 45 grama badema čuva srce, dok 30 grama sadrži istu količinu kalcijuma kao četvrtina šoljice mleka.
Sa kikirikijem, orasima i lešnicima, badem (Amygdalus communis) je najomiljenija grickalica ljudi. Sa ovim voćkama svrstava se u zajedničku, izuzetno korisnu grupu koštunjavih plodova, iako je istovremeno i blizak rođak sa kajsijom, breskvom, višnjom i šljivom. Stablo badema raste i do deset metara, cveta u proleće, a plodovi se beru u jesen.

Najstarije vrste badema potiču iz Kine, odakle su putevima svile prenete u Grčku, severnu Afriku, Tursku i Srednji istok. U Španiju i Portugaliju bademe su doneli arapski trgovci, gde se do današnjeg dana spremaju tradicionalne nacionalne kulinarske đakonije, dok su Francuzi još u 14. i 15. veku bademovo mleko koristili za pripremu finih deserta. A zahvaljujući misionarima, drvo badema u 18. veku stiže i na tlo Severne Amerike.

Badem predstavlja deo tradicije mnogih kultura sveta. Stari Rimljani su na dar prijateljima donosili ušećerene bademe, a na venčanjima na mladu i mladoženju su bacali bademe kao simbol plodnosti. Ovaj običaj kasnije se preneo na celu Evropu, u kojoj je badem simbolizovao ne samo plodnost, nego i ljubav, dobro zdravlje i sreću. Šveđani ga i danas koriste za Božić. Jedan badem sakriju u puding od pirinča, verujući da će onaj ko ga pronađe imati sreću tokom cele naredne godine.

Danas se u svetu koriste dve vrste badema. Slatki bademi se jedu sirovi, prženi, kao dodatak raznim jelima, ili se prerađuju za proizvodnju bademovog maslaca, ulja ili mleka. Gorki badem služi samo za proizvodnju esencijalnog ulja, jer je otrovan i nije za jelo.

Kao voćka, badem je izuzetno bogat bakrom, manganom, magnezijumom, fosforom, cinkom, gvožđem i kalcijumom. Izvrstan je izvor vitamina E i B kompleksa – riboflavina, niacina i tiamina. Bademi su vodeći izvor vitamina E u hrani, jer sadrže alfa-tokoferol, moćni antioksidans koji ima sposobnost snižavanja holesterola od 8 do 12 odsto. Nekoliko značajnih epidemioloških studija potvrdilo je da bademi štite srce od napada. Da bi se izbegle srčane bolesti dovoljno je svakodnevno pojesti 45 grama ovog dragocenog voća.

Velike količine mangana i bakra u bademu čuvaju nervni i endokrini sistem, održavaju čvrstinu i zdravlje kostiju, normalan krvni pritisak, a podstiču i optimalan rad štitne žlezde. Veoma je koristan i za držanje dijete, jer daje osećaj sitosti, što je veoma važno u borbi protiv gojaznosti.

Kako su odličan izvor kalcijuma, za osobe koje su alergične na mleko i mlečne proizvode, bademi su idealna zamena. Unoseći bademe biće snabdeveni dovoljnim količinama kalcijuma, mineralom koji je bitan za održavanje i čuvanje zdravlja kostiju, a bez bojazni da će dobiti neku vrstu alergije. Izračunato je da 30 grama badema sadrži istu količinu kalcijuma kao četvrina šoljice mleka. Zbog tih svojstava, ali i zbog prisutne folne kiseline, bademi se preporučuju i trudnicama.

Prilikom kupovine treba obratiti pažnju na izgled badema. Iako ih nije teško naći, najduži rok trajanja imaju bademi sa ljuskom, jer sprečavaju negativan uticaj toplote, vlage i vazduha. Ukoliko su bademi u rinfuzi, potrebno je obratiti pažnju na njihovu boju koja treba da bude jednolična, a na dodir ne smeju biti savitljivi. Sveži bademi imaju sladunjav miris, a ukoliko je on oštar i gorak, znači da su užegli. Da bademi ne bi užegli, moraju da se čuvaju u hermetički zatvorenim posudama na tamnom, hladnom i suvom mestu. Ako se drže u frižideru svežina će se održati više meseci, a u zamrzivaču i do godinu dana.

Badem se tradicionalno smatra afrodizijakom za muškarce. Bogat je aminokiselinom argininom koja ima važnu ulogu kod vazodilatacije (širenje krvnih sudova) i postizanja erekcije. Redovan unos badema bitan je i za broj spermatozoida i njihovu pokretljivost.

Bademi poseduju takozvana probiotička svojstva, sa kojima povećavaju nivo dobrih bakterija u crevima i doprinose zdravlju organa za varenje, pokazala je jedna kanadska studija. Naučnici su utvrdili da fino mleveni bademi značajno povećavaju nivo dobrih bakterija, tako što koriste nezasićene masti iz badema za svoj rast i aktivnost.

novosti.rs

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Posalji

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>