Rogoz (Typha latifolia)

rogozRogoz
TYPHA LATIFOLIA

Taksonomija

Carstvo: Plantae
Klasa: Liopsida Monocotyledones
Razdeo: Magnoliophyta
Red: Typhales
Porodica: Typhaceae
Rod: Typha
Vrsta: Typha latifolia

Fizičke karakteristike

Rogoz je red monokotiledonih biljaka. Ima dugačke tanke trakaste listove, ima jak razvijen koren koji su širine 10 do 15 mm lišća i šuplja do 2,5 m visoko stablo sa cvetom na vrhu. U donjem delu cvasti koji je širi su ženski cvetovi, a u gornjem muški. Među njima je okrugli razmak oko 1 cm. Ženski cvetovi nose nadraslu plodnicu. Muški cvetovi obično imaju tri prašnika. Zreli ženski cvetovi su braon boje i vetar ih nosi po suvom vremenu. Broj semena u ženskim cvetovima iznosi 100 000 – 300 000. Kada dolazi u dodir s vodom semeni omotač se odmah otvori i semena upadnu u vodu.

Stanište i upotreba

To je barska višegodišnja biljka koja raste u močvarnim predelima Evrope, Afrike, Severne Amerike i Azije. Koristi se od davnina za pravljenje prostirki, asura (ukrasnih zavesa za plažu). Karakterističan je za plitke i srednje duboke stajaće vode. Obično se uzgaja na oko pola metra dubine, mada izuzetno uspeva i na dva metra dubine. Međutim, izuzeno je važno da u takozvanoj suvoj prenos fazi, kada vodostaj opada, da je zemljište još uvek mokro.

Širokolisni rogoz

Široki rogoz je kosmopolitska biljka koju srećemo širom planete. Visoka 150 – 250 cm puzećeg korenovog stabla, uspravne stabljike. Listovi su dugački i široki, a cvast u obliku kočalja tamnosmeđe boje. Vrlo je dekorativna. Veoma uporno se širi čak i ako je ne ramnožavamo pojavljuje se prirodno i spontano na obali vodene površine koja je s vremena na vreme vodoplavna. Raste u zatvorenoj gustoj zajednici kao močvarna vodena biljka. Ona cveta u sedmom, osmom i desetom mesecu. Širokolisni rogoz iako je biljka koja raste na močvarnom i izuzetnom vlažnom tlu. Kultivirane vrste mogu se uzgajati i posađene u cvetne posude. Pozornost privlači elegantnim i čvrstim, dugim i uskim listovima, te smeđom perjanicom na vrhu stabljike kao da je cigara. Ali za širokolisni rogoz mora se naći mesta na balkonu u polusenci koja nije izložena vetru, dok mu zemlja uvek mora biti vlažna.

Upotreba i zanmljivosti

Širokolisni rogoz – list (odrasle biljke) sadrži jednu vrstu smole koja se koristila u impregnaciji (ne samo u bačvarstvu) – platno kada se namaže s njom i osuši postaje nepromočivo.
Rogoz je krusarica te se od njenog korenja može raditi brašno kao dodatak brašnu žitarica, ali u nuždi se može koristiti i samostalno (ima nešto slađi ukus).
Mladi izbojci, koji kreću u jesen, pripremaju sa kao variva, ali i kao salate. On se dosta koristi u ishrani, najčešće se koristi za ishranu nakon kuvanja mada može da se konzumira i presan. Kvalitet tih izdanaka je što ih ima u zimskim mesecica. Dok raste u ruralnim područjima nije preporučljivo da se jede ukoliko potiče iz zagađene vode jer se koristi kao bioremediator, ona apsorbira zagađivača. Ne treba da se jede ako ima gorak ili pikantan ukus.
Literatura

Velika enciklopedija biljaka, autor Michael Chinery

Jedan komentar za “Rogoz (Typha latifolia)

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Posalji

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>