Srčana bolest

holesterol-srce_thKoronarna srčana bolest spada danas među najvažnije bolesti u svim industrijalizovanim državama zapadnog sveta. Raširenost bolesti mogli bismo značajno smanjiti jer o njoj dovoljno znamo. Koristeći to znanje mogli bismo uspešno da je sprečimo, ili čak pobedimo primenom odgovarajućih mera. Ovaj članak želi barem malo doprineti tome.
Šta je koronarna srčana bolest?
Zidovi krvnih sudova se menjaju tokom života. Promer krvnih sudova sve se više smanjuje sa godinama, zbog nakupljanja različitih materija na zidovima krvnih sudova. Posledica toga je zakrečenje koje pogađa i koronarne arterije (ateroskleroza) i zbog toga nedovoljno snabdevanje srca hranljivim materijama i kiseonikom. To postaje očigledno kod povećanih potreba srčanog mišića za kiseonikom, na primer kod psihičkih i fizičkih opterećanja, kada se javlja bol u grudima koji je najznačajniji simptom napada angine pectoris (AP).
Bol obično traje samo nekoliko minuta, mada ponekad i duže. Pojavljuje se prvenstveno prilikom fizičkih napora, ali i u slučaju jakih uzbuđenja, posle preobilnog obroka, ili zbog hladnoće. Bolesnici različito doživljavaju bol kod angine pectoris: neki kao bol u vidu pečenja iza grudne kosti, praćen stezanjem u grudnom košu i teškim disanjem, drugi osećaju pritisak u predelu srca, a treći jak bol u vidu probadanja. Karakteristično je takođe zračenje bola iz leve strane grudnog koša u levu ruku, ili ređe u desnu. Simptomi angine pectoris mogu biti bolovi u donjoj vilici, između lopatica ili u udubljenju ispod grudne kosti kao i iznenadno kratko i plitko disanje u mirovanju ili pri opterećenju. Svaki napad AP znači opasnost od pojave srčanog infarkta. Zato, već kod prvog napada treba se obratiti lekaru.
Postoji stabilna angina pectoris kod koje tegobe duže vreme ostaju nepromenjene i pojavljuju se uvek kod istih fizičkih ili psihičkih opterećenja.
Na unutrašnjoj strani krvnog suda mogu da se pojave i oštećenja, gde se talože trombociti, te na tim mestima može nastati ugrušak ili tromb. On još više sužava krvni sud što prouzrokuje napad, a to je onda nestabilna angina pectoris. Napad se pojavljuje iznenada, već pri manjem opterećenju, ili čak i u mirovanju. Organizam često sam otklanja ugrušak što objašnjava promenljivost tegoba kod nestabilne angine pectoris.
Kod svakog oblika nestabilne AP postoji opasnost od srčanog infarkta. Veliki krvni ugrušak može potpuno da zatvori krvni sud i tako prouzrokuje akutni srčani infarkt. Tegobe su obično teže i traju duže nego kod angine pectoris. Bolovi nisu povezani sa kretanjem ili disanjem. Pojavljuje se i osećaj straha, mučnina, jako znojenje, bledilo lica, a moguće je i povraćanje kao i nepravilan rad srca. Akutni srčani infarkt se često može javiti i u mirovanju, ali je najrizičnije doba dana jutro, nekoliko sati nakon ustajanja. Kod sumnje na akutni srčani infarkt neophodna je hitna lekarska pomoć.
Koji su faktori rizika?
Masnoće u krvi. Najvažniji faktor rizika je povišena koncentracija masnoća u krvi (holesterol i slobodne masne kiseline).
Povišen krvni pritisak. Šanse za nastanak koronarne srčane bolesti su pet puta veće kod ljudi sa povišenim krvnim pritiskom. O visokom krvnom pritisku govorimo kada su vrednosti veće od 140/90 mm Hg.
Prekomerna telesna težina. Kod osoba koje imaju 20 posto više od idealne težine rizik za nastanak srčane bolesti veći je za 50 posto.
Premalo kretanja. Kod osoba koje se ne bave fizičkom aktivnošću rizik za pojavu koronarne srčane bolesti je dva puta veći nego kod aktivnih osoba.
Šećerna bolest predstavlja dva puta veći rizik za pojavu koronarne bolesti.
Nikotin. Kod pušača rizik za razvoj bolesti srca i krvnih sudova dva puta je veći nego kod nepušača, a rizik za iznenadnu smrt od srčane bolesti čak je tri puta veći.
Starost. Nastajanje naslaga na zidovima krvnih sudova deo je prirodnog procesa starenja, pa se tako sa godinama povećava verovatnoća za pojavu koronarne srčane bolesti.
Pol. Proces starenja krvnih sudova je brži kod muškaraca nego kod žena, te je kod njih i rizik za pojavu koronarne bolesti veći. Sa pojavom menopauze kod žena rizik se izjednačava.
Nasledni faktor. Ako su vaši roditelji, braća i sestre imali koronarnu srčanu bolest pre 55. godine života i kod vas je rizik dva do pet puta veći.
Kod osoba koje su preživele srčani infarkt postoji opasnost od ponovnog infarkta (reinfarkta). Uzrok tome može biti suženje arterije na drugom mestu ili ponovno suženje arterije na istom mestu gde je i pre postojao uzrok za infarkt.
Kako sprečiti nastanak bolesti?
Ako bi se na vreme počeli izbegavati faktori rizika mogao bi se sprečiti nastanak koronarne srčane bolesti, a kod onih osoba gde već postoji da se značajno uspori proces. Prema tome treba da postoji:
-redovna kontrola krvnog pritiska
-zdrava ishrana: puno voća i povrća
-mleko i hleb od celog zrna žitarice (integralni hleb)
-ne jesti meso svaki dan
-češće jesti ribu
-malo masnoća
-malo šećera i slatkiša
-jako malo soli
-što manje alkohola
-redovna fizička aktivnost
-izbegavanje pušenja i alkohola
-savladavanje stresa

Srčane bolesti kod žena
Iako ste u najboljem zdravstvenom stanju, treba znati neke činjenice o srčanim bolestima.
Koja je od sledećih izjava istinita?
1) Svake godine od srčanih bolesti umre više žena nego od raka dojke i raka pluća zajedno.
2) Veći procenat žena nego muškaraca umre godišnje od srčanog udara.
3) Dijabetes povećava rizik od srčanih bolesti.
Sve navedene činjenice su tačne. I to je samo vrh ledenog brega u moru informacija o ovim opasnim bolestima današnjice.
Mnogi ljudi imaju pogrešnu predstavu o ovoj temi, pa da razmotrimo neke ustaljene stavove:
1. Istina ili zabluda: ako su vam holesterol i krvni pritisak normalni, ne treba da se plašite srčanog udara.
Odgovor: zabluda. Povišeni pritisak i holesterol jesu česti uzroci srčanog udara, ali ima i drugih važnih faktora koji se ne smeju zanemariti. Gensko nasleđe je veoma važno, kao i telesna težina i šećer u krvi. O svemu tome treba voditi računa.
2. Istina ili zabluda: estrogen i drugi hormoni štite žene od srčanih bolesti, tako da mlade žene nemaju zbog čega da brinu.
Odgovor: zabluda. Nažalost, netačno je da mlade žene ne obolevaju od srčanih bolesti. Obolevaju, a ishod je često fatalan.
3. Istina ili zabluda: bol u stomaku, mučnina, povraćanje ili iznenadno bezrazložno znojenje mogu biti znaci srčanog udara kod žena.
Odgovor: istina. „Tipični“ znaci srčanog udara su prodoran bol u grudima i bol u levoj ruci. Ali se često javljaju i „atipični“ simptomi – bol u vilici, ramenu i gornjem delu leđa ili problemi probavnog trakta.
4. Istina ili zabluda: podrhtavanje ili ubrzano lupanje srca mogu ponekad biti znaci srčanih bolesti, ali ne uvek.
Odgovor: istina. Obično ovi simptomi ukazuju na srčane probleme, ali oni isto tako mogu signalizovati da sa nekim drugim organom nešto nije u redu. Recimo, problem može se javiti na tiroidnoj žlezdi, to mogu biti hormonalne promene u menopauzi, ili ovi signali mogu ukazivati na preveliki stres kom je vaš organizam izložen.
5. Istina ili zabluda: naglo preznojavanje je uvek simptom menopauze, a nikad srčane bolesti.
Odgovor: zabluda. To je jedan od netipičnih simptoma.
Korišćenje “prirodnih” preparata takođe može da doprinese zaštiti srca i krvnih sudova. U te preparate spadaju: koenzim Q10 , omega – 3 (- 6 i – 9) nezasićene masne kiseline, jabukovo sirće, lecitin. Preparati sa biljnim ekstraktom gloga pomažu jačanju srčanog mišića. Ova jedinjenja sama ili u kombinaciji sa vitaminima i/ili mineralima i/ili lekovitim biljem (npr. beli luk) moguće je naći na tržištu.
Jedino sprečavanje nastanka bolesti, odnosno dovoljno rano otkrivanje obezbeđuje mogućnost za zdrav i aktivan život do duboke starosti. Namera ovoga članka je da barem malo doprinese tome.
Institut za Pečurke preporučuje svoj preparat ‘Eliksir krvnih sudova’

 

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Posalji

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>