Šta je alternativna medicina?

Termin Alternativna medicina odskora je u upotrebi, kao “politički prihvatljiva„ zamena za nešto što je nekada nosilo naziv nadrilekarstvo. Sam termin je netačan – ono što danas nazivamo alternativnom medicinom, hiljadama godina bilo je jedini način lečenja a onda je, kao alternativa, počela da se razvija naučna medicina. Teško je reći zašto su zagovornici tradicionalne medicine lansirali ovaj termin kojim sebe dobrovoljno svrstavaju u drugi plan.

Nema sumnje da je alternativna medicina deo širokog socijalnog trenda, danas veoma aktivnog, koji je već osvojio veliki deo publike i sada pokušava da ako već ne može da odbaci nauku i da preuzme njeno mesto u zvaničnim institucijama – bar stane rame uz rame s njom. Zato postoji i izraz komplementarna medicina, što je samo varijanta alternativne, kad se koristi kao dopuna uz naučnu medicinu. Alternativna medicina je praksa zdravstvene brige, filozofija lečenja i terapija koja se ne koristi u naučno prihvaćenoj medicini.

hiropraktikaOsnovna razlika između naučne i alternativne medicine jeste u tome što je u naučnoj osnovni princip da proces lečenja mora da bude dokazano efikasan i neškodljiv (ili bar da šteta bude manja od koristi), što znači da se težište stavlja na istraživanje, testove i eksperimentalni rad.

Šta je tajna popularnosti alternativne medicine i prirodnih lekova uopšte? Kao i obično predpostavlja se da su takve metode bezbolne, za razliku od standardnih metoda lečenja. Biti zdrav i lepo izgledati prestavlja imperativ današnjeg života. Alternativni tretmani su često u mogućnosti da ponude više od onoga što nudi savremena medicina.

Zašto je to tako? Zato što znanja kojima se služi alternativna medicina potiču sa samih početaka civilizacije, generacijama prenošena, dopunjavana i što je najbitnije proveravana. Prirodni lek je dar.

Savremena medicina koristi znanja proistekla iz nauke, koja još uvek ne poznaje tajne ljudskog organizma. A kako onda zna tačno koji lek kako deluje?

Jedan od domena alternativne medicine predstavljaju ljudi koji ekstrahuju određene medikamente iz biljaka, prave određene biljne mešavine i na taj način leče. Zovemo ih travari.

Travarstvo je tradicionalna odnosno narodna medicina koja se zasniva na upotrebi biljaka i biljnih derivata za lečenje. Travarstvo je jedan od najstarijih načina lečenja, i verovatno je staro koliko i čovečanstvo. Lečenje biljem je veština koju su razvili svi narodi, i u skladu sa podnebljem na kome žive naučili da koriste biljke koje su im bile dostupne. Znanja o lekovitim svojstvima biljaka su akumulirana tokom hiljada godina ljudske istorije. Travarstvo je zasnovano na tradicionalnoj upotebi biljaka u nekom narodu, bez obzira na naučno potvrđivanje ili osporavanje lekovitih svojstava određene biljke.

cajeviFitoterapija je metod lečenja zasnovan na upotrebi lekovitog bilja. Pojmovi travarstvo, herbalizam, biljarstvo, fitoterapija nisu striktno razgraničeni, i svi podrazumevaju lečenje lekovitim biljem. Čajevi su najblaži vid ekstrakcije aktivnih komponenti iz lekovitog bilja, pa se smatraju i najbezbednijim.

 

Uzimajući u obzir današnji način života, sa neadekvatnim načinom ishrane i uglavnom, sedalnom profesijom, malo fizičkih aktivnosti i ogromnom količinom informacija koje nas bobmbarduju sa svih strana, visok nivo stresa je neminovan. Čovečiji organizam, iako odlično osmišljen, za okruženje u kom se nalazi, ne uspeva da se toliko brzo prilagodi na promene koje iziskuje savremeni način života. Upravo opšti tehnološki napredak nas i usmerava ka korišćenju tradicionalnih načina održavanja zdravlja i prirodnih lekova. Jer savremen čovek, podvrgnut brojnim naporima mora više i da brine o svom zdravlju. U bilju oko nas se nalazi zdravlje i samo je potrebno prepoznati kvalitete koji su nam potrebni.

 U Srbiji je sve veće interesovanje za kvantno-informacionu medicinu i dijagnostiku, a u timu koji se time bavi su iskusni lekari specijalisti koji su među prvima u Srbiji, posle studija i specijalizacija klasične medicine, počeli su da proučavaju i primenjuju nove tehnike u lečenju i dijagnosticiranju.

Pulmolog Jelisaveta Kunosić sa trideseotogodišnjim iskustvom rada u Kliničkom centru Srbije tvrdi da je najsavremenijim uređajima kvanto-informacione medicine moguće za samo nekoliko minuta detektovati informaciona stanja čoveka, sliku krvi, urina, bakteriološke analize, analizu na sve alergene, saznati koji vam vitamini nedostaju, a čega imate viška.
Ona je kvantno-informacionu medicinu učila u Evropi, Japanu, Rusiji, a kaže da je do sada više od 1.000 njenih pacijenata iskoristilo i ovu metodu.

Oftalmološkinja Milka Ćosović, predstavljajajući najsavremenije, a jednostavne tehnike i vežbe za lečenje vida, podseća da je i Sokrat upozoravao da ne treba lečiti oči, ako ne lečite glavu, niti lečiti glavu, a da se ne leči telo, pa tako, kako reče, “ne treba lečiti ni telo, ako ne lečite dušu”.
Ćosović je istakla i značaj autogenih treninga opuštanja, kojima čovek uči da u u svakom trenutku savlada stres, opusti mišiće, krvne sudove….

Rekonektičar Goca Stevanović tvrdi da je, tehnikom “Kvantni dodir“ moguće elimisati probleme sa kostima, sanirati devijacije nosa, kao i sve probleme izazvane činjenicom da kost nije na mestu. “Kvantni dodir“ pomaže da kost „uklizi“ u svoje ležište, kaže Stevanović.

AjurvedaAlternativna medicina polako, ali sigurno postaje i deo naše svakodnevnice, nudeći nam izlečenje ili ublažavanje zdravstvenih tegoba i bolesti.

Nema sumnje da mnoge alternativne metode daju više nego zadovoljavajuće rezultate, ne samo kada je reč o zdravlju, nego i o tegobama koje sa sobom nosi moderan tempo života.

Alternativni načini liječenja već duže vreme imaju vrlo značajno mesto u zemljama zapadne Europe. Mnogi od njih su ravnopravni s metodama službene medicine, pa čak i kada je riječ o državnom finansiranju za potrebe zdravstva.

Kod nas, za primenu zakonski izjednačene sa konvencionalnom medicinom, na tretmane alternativne medicine pacijent može da ide samo o sopstvenom trošku.

Pripazite!

Mnogi  ljudi misle da su neke grane alternetivne medicine po svojoj efikasnosti konkurentne ili čak superiorne u odnosu na naučnu medicinu, ali većina će se složiti sa ocenom da medju raznim alternativnim tehnikama i postupaka ima i dosta “lova u mutnom” i zloupotrebe poverenja pacijenata.

Bez obzira na to kakav stav imamo o alternativnoj medicini, nema sumnje da je ona u narodu veoma popularna. Prema ispitivanjima koje je obavila Svetska zdravstvena organizacija, u SAD 35% ljudi koristi bar jedan od oblika alternativne medicine. U Nemačkoj, Holandiji i Belgiji taj procenat je oko 60% a u Velikoj Britaniji čak 74%.

Za ovo ima dosta razloga. Kod velikog broja ljudi postoji istinski strah od lekova i hirurških intervencija. Ovaj strah se potkrepljuje pričama o pacijentima čije je zdravstveno stanje pogoršano posle bolničke terapije ili koji su čak životom platili greške medicinskog osoblja. Svakako da su mnoge od ovih priča tačne; i lekari su ljudi sa svojim manama, pa se i njima potkrade greška ili neznanje koje pacijent plaća životom. S druge strane, treba pomenuti milione uspešno izlečenih i medicinski zbrinutih ljudi koji bi bez lekarske pomoći bili izgubljeni. To nije tako atraktivno kao priče o zaboravljenim hirurškim instrumentima u telu operisanog pacijenta, o zdravim udovima koji su greškom amputirani ili o lekaru koji je na odeljenju intenzivne nege isključio uređaj za održavanje života jer nije imao gde da uključi punjač za mobilni telefon. Neke od ovih priča zasnovane su na istinitim događajima, ali svakako ima i takvih koje su čiste anegdote, ispričane tek radi zabave u društvu.

DijabetesČak ni kad lekarski tim dobro obavi svoj posao i kad se medikamenti uzimaju u propisanim dozama, strah od lekova nije bez osnova jer se događa da ljudski organizam nepredvidljivo reaguje na neke od njih (ili, kako lekari često kažu, u medicini 1 i 1 nisu uvek 2). Primer za ovo je penicilinski šok, koji je netipična reakcija na neke antibiotike, a koji bez hitne i stručne intervencije može da se završi i smrću pacijenta. Lakonsko pitanje medicinske sestre u ambulanti ili farmaceuta u apoteci “da li ste ranije uzimali penicilin?” ne nudi garanciju da se penicilinski šok neće pojaviti baš toga puta. Jedini siguran postupak bio bi da se pre primanja leka ispita alergijska reakcija pacijenta na taj lek i da on posle svakog primanja penicilina provede neko vreme pored stručnog osoblja koje zna kako da ga zaštiti od eventualne neželjene reakcije. Ali ipak niko od nas ne radi tako.

S druge strane, alternativna medicina (sem kod veoma retkih izuzetaka) nema nikakvih negativnih efekata.

Odlučite sami!

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Posalji

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>