Štitasta, štitna ili tireoidna žlezda

Untitled-1Štitasta (štitna) ili tireoidna žlezda je žlezda sa endokrinim lučenjem, koja se nalazi u vratnom predelu i sekretuje hormone tiroksin (T4) i tironin (T3), koji regulišu metabolizam svih ostalih tkiva. Takozvane C ćelije štitaste žlezde sekretuju hormon kalcitonin, čija je uloga u regulaciji koncentracije kalcijuma u krvi.

Štitasta žlezda je u obliku štita ili leptira, i nalazi se u vratnom delu – neposredno ispod grkljana, a ispred i sa strana dušnika. Pričvršćena je za tireoidnu hrskavicu grkljana i pokreće se prilikom gutanja.

Proizvodnja i sekrecija hormona

Štitasta žlezda stvara i sekretuje u krv hormone: tiroksin, tironin i kalcitonin. Za stvaranje tiroksina i tironina je potreban jod, koji se unosi hranom, a nedeljna potreba za tim mikroelementom je oko jedan miligram. U nekim krajevima je koncentracija joda u zemlji, a samim tim i u hrani nedovoljna, pa se zato kuhinjska so jodira. Proizvodnja i sekrecija tiroksina i tironina su pod kontrolom tireo stimulišućeg hormona hipofize – TSH, koji stimuliše sintezu i oslobađanje tih hormona. Ali, i on je pod kontrolom, i to tireotropina – TRH, hormona hipotalamusa, koji stimuliše lučenje TSH. Tiroksin i tironin mehanizmom negativne povratne sprege smanjuju lučenje TRH i TSH i na taj način se prekida dalja sinteza hormona štitaste žlezde. Kada im koncentracija u krvi opadne, odblokira se lučenje TRH i TSH, i tako omogućava proizvodnja tiroksina i tironina. TSH takođe deluje mehanizmom negativne povratne sprege na hipotalamus (TRH).

Povećanje štitne žlezde

STRUMA označava povećanje štitaste žlezde, koje može da bude praćeno njenom smanjenom, normalnom i povećanom funkcijom. Povećanje funkcije se zove hipertireoidizam, a smanjenje hipotireoidizam. I jedan i drugi poremećaj može da bude: primaran (ako je poremećaj na nivou štitaste žlezde), sekundaran (ako je poremećaj na nivou hipofize), i tercijaran (ako je poremećaj na nivou hipotalamusa).

HIPOTIREOZA

To je bolest koja nastaje zbog nedostatka hormona štitne žlezde ili njenog nereagovanja na prisutne hormone, a znatno je češća kod žena nego kod muškaraca. Ispoljava se poremećajem metabolizma, koji dovodi do opšte psihičke i fizičke usporenosti organizma.

Hipotireoza najčešće nastaje zbog oštećenja štitne žlezde, što dovodi do nedovoljnog stvaranja njenih hormona (T3 i T4). Najčešće je to posledica autoimune bolesti, kada sopstveni imunitet (i celularni, i humoralni) napada štitnu žlezdu postepeno, dovodeći do njenog propadanja (atrofije).
Inače, hipotireoza može da nastane kao posledica odstranjenja dela ili cele žlezde – zbog tumora, strume, ili u procesu lečenja hipertireoze (uništenje žlezde radioaktivnim jodom). Štitna žlezda može da bude znatno smanjena, ili da je nema, kao posledica poremećaja u razvoju. To su juvenilna hipotireoza,
atireoza i kretenizam.

Hipotireoza sa strumom (uvećana žlezda) je najčešće posledica Hašimoto bolesti, kod koje zapaljenje žlezde vremenom dovodi do smanjenog stvaranja hormona. Različita stanja, koja oštećuju hipotalamus i hipofizu (tumori i zapaljenja), mogu da dovedu do smanjenog stvaranja hormona TSH, što za posledicu ima nastanak hipotireoze. To su najređi uzroci hipotireoze.

Bolest obično nastaje i razvija se postepeno, podmuklo. Bolesnik dugo nema tegobe, ili su one takve da se misli na druge bolesti, sve dok se simptomi hipotireoze ne ispolje jasno. Najčešće tegobe su: umor, malaksalost, pospanost, zaboravnost, nepodnošenje hladnoće, slabljenje sluha, povećanje telesne težine (ali ne i značajna gojaznost) uprkos smanjenom apetitu. Bolesnici imaju nadimanje, zatvor i druge smetnje sa varenjem, slabo se znoje i često imaju bol u grudima. Ponekad postoje bolovi u mišićima, neuredna menstruacija, lučenje mleka, muški i ženski sterilitet. Simptomi se razvijaju postepeno, tako da se oboleli na njih navikne, pa se često hipotireoza otkrije slučajno.

Oboleli izgledaju podbulo, otečenog lica – posebno oko očiju, bledožućkaste, suve, perutave i hrapave kože. Kosa je lomljiva, suva, sklona opadanju, uz pojačanu perut. U težim slučajevima, otoci su dosta izraženi na licu i po telu (miksedem). Štitna žlezda je obično mala. Srčani rad je često usporen, tonovi tiši, a krvni pritisak konvergentan (povišen donji – dijastolni, a snižen gornji – sistolni pritisak).

Laboratorijske analize, osim promena hormona, mogu da pokazuju anemiju, povišen holesterol, nekada i trigliceride, CPK, LDH i AST, a snižen natrijum. U najvećem broju slučajeva, TSH je znatno povišen. Može da bude i sasvim malo povišen, ali su sniženi ukupan T4 ili slobodan T4 (FT4) u serumu. Ponekad je nivo TSH normalan ili snižen, ali su znatno niski T3 i T4.

HIPERTIREOZA

To je stanje pojačane funkcije štitne žlezde, kao posledica prekomernog stvaranja hormona štitne žlezde (T4, T3). Za razliku od hipertireoze, postoje stanja kada je nivo hormona povećan i zbog drugih razloga – kao, na primer, pojačano oslobađanje već ranije stvorenih hormona usled upalnih
bolesti štitne žlezde. Takva stanja uzrokuju tireotoksikozu (trovanje hormonima štitne žlezde). Hipertireoza može da se razvije u svakom životnom dobu,
iako najčešće kod žena između 20. i 50. godine. Kod muškaraca je tri-četiri puta ređa, premda je i kod njih ovaj poremećaj sve češći.

Najčešći uzrok hipertireoze (70-80 odsto obolelih) je autoimuna bolest štitne žlezde (Morbus Graves Basedow), a ređe toksična nodularna ili multinodularna struma (lat. nodulus – čvor), kada (iz još nepoznatih razloga) jedan ili više čvorova u štitnoj žlezdi postaju prekomerno aktivni i izlučuju višak hormona. Hipertireoza može da nastane i kada tumor hipofize (adenom) povećano stvara TSH, koji podstiče stvaranje hormona štitne žlezde (sekundarna hipertireoza). Hipertireoza je retko asimptomatska bolest (najčešće kod lakših oblika bolesti).

Gotovo po pravilu, povećan nivo cirkulišućih tiroidnih hormona se odražava na celom telu, kao posledica ubrzanja celokupnog metabolizma, uzrokujući niz znakova i simptoma. Oni na koje se bolesnici najčešće žale su:

nervoza, nemir i emocionalna nestabilnost, nemogućnost spavanja, drhtanje
preterano znojenje i slabo podnošenje vrućine
ubrzan rad i lupanje srca, a moguća je i pojava nepravilnosti rada srca (aritmije)
krvni pritisak je obično umereno povišen
stolice su učestale, pa obolele osobe, uprkos dobrom ili čak povećanom apetitu, gube na telesnoj težini
koža je topla, vlažna i meka, a ponekad se javlja crvenilo dlanova i depigmentacija ograničenih područja kože (vitiligo)
kosa je tanka, svilenkasta, proređena i često opada, a nokti su krhki, lako pucaju i odvajaju se od ležišta
otežano je penjanje uz stepenice usled slabosti i gubitka snage u mišićima natkolenice i nadlaktice
česte su nepravilnosti menstrualnog ciklusa – žene imaju manji broj menstruacija (oligomenorea), ili one u potpunosti izostaju (amenorea)
kod Bazedovljeve bolesti je vrlo čest (iako ne i uvek prisutan) nalaz egzoftalmusa na očima (karakterističan pogled sarazmaknutim kapcima, retko treptanje, zaostajanje kapaka pripogledu prema gore, a oči često suze), dok smanjena oštrina vida može da upućuje na oštećenje očnog živca.

Izuzetan značaj laboratorijskih analiza

Sumnja na poremećaj funkcije štitne zlezde se postavlja na temelju kliničke slike, a dodatnim analizama se potvrđuje i otkriva njen uzrok. Laboratorijske analize su od presudne važnosti u postavljanju dijagnoze – kako poremećaja funkcije štitne žlezde, tako i uzroka eventualnih poremećaja.

Uzdravomtelu.rs

preporučujemo naš proizvod-

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Posalji

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>