HLORELA jedna od retkih jestivih slatkovodnih algi

Hlorela-alga

Hlorela(Chlorella) alga je jednoćelijska, okruglasta alga zelene boje, koja raste u slatkim vodama i jedna od retkih jestivih vrsta vodenih algi na svetu. Danas ovu biljku nazivaju i superhranom, jer sadrži prehrambeni dodatak izuzetno visoke nutritivne vrednosti.

Hlorela je nastala pre više od dve i po milijarde godina i sasvim je sigurno da spada među najstarije oblike života na zemlji. Hlorela je postala popularna još 40-ih godina prošlog veka, kada je prepoznata kao nova hrana i kao spasonosno rešenje protiv gladi u trenutku kada je u celom svetu bila izražena nestašica hrane.

Hlorela sastav

Hranljivi sadržaj alge Hlorela uključuje puno vitamina, minerala i visok sadržaj kvalitetnih proteina (oko 60%). Bogata je vitaminima A, C, E i K te je jedan od izuzetno retkih kompletnih izvora hrane vitamina D. Zanimljivo je da Hlorela ima komplet vitamina B-kompleksa sa više B-12 nego što ga ima u goveđoj jetri. Karotenoida beta karoten i luteina se može u ovoj algi pronaći u izobilju. Poznato je kako ova alga zapravo sadrži mnogo više beta karotena od šargarepe i drugog zelenog lisnatog povrća. Hlorela dodatno sadrži: cink, gvožđe, kalcijum, magnezijum, kalijum, kao i retke minerale u tragovima kao što su esencijalne masne kiseline, uključujući gama linolenske kiseline (GLA) i polisaharide. Hlorela je i dobar izvor proteina, masti, ugljenohidrata, vlakana i hlorofila.

Lekovita dejstva Hlorele

Hlorela reguliše: rad hormona, jača imunitet, krvni pritisak dovodi u normalu, reguliše holesterol i šećer u krvi, spečava kardiovaskularne bolesti, poboljšava krvnu sliku, štiti mozak i nervni sistem, ublažava problem tokom PMS-a i menopauze, uklanja otrove iz organizma, pospešuje obnavljanje tkiva, reguliše rad sistema varenja, potpomaže mršavljenju, leči čireve, smanjuje napade astme i alergijske reakcije, pomaže kod hroničnog umora, uklanja neprijatne mirise tela, eliminiše efekte štetnih zračenja. Poznato je i da Hlorela pomaže u održavanju pH ravnoteže u telu. Hlorofil iz ove alge neutrališe toksine i ostale zagađivače organizma, a naročito je korisna jer pomaže pri unošenju kiseonika u krv do svih ćelija i tkiva. Hlorofil ima važnu ulogu jer poseduje sposobnost za detoksikaciju teških metala u organizmu. Zelene alge najjači su izvori hlorofila u biljnom sveta, a alga Hlorela najjača je od svih i to u rasponu od tri do pet posto sadržaja hlorofila. Kada uporedimo zeleno lisnato povrće sa Hlorelom ono sadrži manje od pola postotka hlorofila dok poslovni tekući hlorofil dodatak često sadrži samo oko jedan posto hlorofila. Hlorofil je u suštini krv biljaka i njegov zadatak je da apsorbuje energiju sunca za proizvodnju hrane, inače proces koji je poznat kao fotosinteza. Hlorofil je phytonutrient koji se najčešće stvara u organizmu konzumiranjem tamnozeleno, lisnatog povrća. To je jedan od najboljih hranljivih sastojaka za čišćenje creva, jetre i krvotoka.

Hlorela primena

Hlorofil je phytonutrient, a najčešće se u organizam unosi konzumiranjem tamnozelenog lisnatog povrća i naravno Hlorelom. Kao lek Hlorela se često koristi za prevenciju raka, smanjenje nuspojava nakon zračenja, stimulaciju imunološkog sistema, poboljšanje nakon primljene vakcine protiv gripe, povećanje broja belih krvnih zrnaca (posebno kod ljudi zaraženih HIV-om te onih koji imaju rak), sprečava prehlade, štiti telo protiv toksičnih metala kao što su olovo i živa. Poznato je i da usporava proces starenja organizma. Hlorela se takođe koristi za povećanje „dobre“ bakterije u crevima kako bi se poboljšalo varenje, efikasnije lečio čir, kolitis, Crohnova bolest i divertikulitis. Neki ljudi koristite ovu algu preventivno za umanjenje stresa koji obično dovodi do pojave čira. Primenom Hlorele umanjuju se zdravstveni problemi i pojava zatvora, neprijatnog zadaha i hipertenzije. Kao antioksidans efikasno se koristi za smanjenje holesterola, povećanje energije te za detoksikaciju tela. Kao izvor magnezijuma efikasan je i za poboljšanje mentalnog zdravlja, ublažava predmenstrualni sindrom (PMS), te smanjuje napade astme, a takođe se koristi za fibromialgije. Hlorela se može nanositi na kožu za lečenje kožnih čireva, osipa uzrokovanog zračenjem. Poznato je da pomaže u smanjenju zdravstvenih problema koju uzrokuje prenosiva polna bolest pod nazivom trihomonijaza. Hlorela ima visok sadržaj kvalitetnih proteina pa je stoga rado koriste i vegetarijanci i sportisti.

lekovitasvojstva.com

Preporučujemo Vam našu 100% prirodnu prodavnicu –

Da li su žumanca loša po zdravlje?

eggNutricionisti već godinama debatuju o tome da li su žumanca opasna po zdravlje ili ne.
Na početku, jaja su imala lošu reputaciju kao pretnja po zdravlje kardiovaskularnog sistma, najviše zbog toga što jedno veće jaje sadrži oko 187 miligrama holesterola.

Međutim, većina istraživanja pokazala je da holesterol iz hrane nije najveći krivac za LDL ili “loši” holesterol u krvi.
Naime, ono što najviše utiče na nivo holesterola u krvi je unos zasićenih masti.
U poređenju sa ostalim životinjskim proizvodima, prosečno jaje zaista sadrži nizak nivo zasićenih masti – u proseku oko 1,6 grama po žumancu.
Brojne studije pokazale su da jaja ne ostavljaju klinički značajne posledice na nivo holesterola u telu, niti su povezana sa rizikom od srčanih oboljenja.
Ipak, mnogi ljudi i dalje brinu zbog masti koje se nalaze u žumancu i zato jedu samo belance.

Pošto su belanca čist protein, ova odluka nije loša. Međutim, neki nutricionisti smatraju da je potrebno unositi i masnoću i protein iz jajeta, kako bi nivo šećera u krvi bio stabilan.

Naime, masnoće treba unositi ne samo zato što će vas bolje zasititi, nego i zato što će usporiti apsorpciju hrane.
Naravno, sve masnoće treba unositi u umerenim količinama, zbog čega mnogi nutricionisti preporučuju da ljudi ne jedu više od tri žumanca nedeljno, dok belanca mogu jesti u mnogo većim količinama.
Uprkos masnoćama i sadržaju holesterola, žumanca su dobar izvor vitamina A i gvožđa, vitamina B, selena i folata.
Kako bi organizam koristio što je više moguće dobrobiti iz ove namirnice, obratite pažnju na način pripeme i dajte prednost tvrdo kuvanim jajima umesto prženim.

Izvor- U zdravom telu

Kako sniziti holesterol?

Visok nivo holesterola u krvi nema očiglednih simptoma, ali predstavlja ozbiljan faktor rizika za druge bolesti koje imaju prepoznatljive simptome, uključujući anginu pektoris, aterosklerozu, srčane bolesti, visok pritisak, moždani udar i druge.

4 vrste namirnica koje vam pomažu u smanjivanju holesterola:

1. Ovsene pahuljice, ovsene mekinje i hrana bogata vlaknima
Ovsene pahuljice i ovsene mekinje, sadrže rastvorljiva vlakna koja se u organizmu ne vare, ali koja poseduju veliku sposobnost upijanja hranljive kaše u stomaku. Time se dobar deo holesterola unet hranom vezuje za vlakna i kasnije izbacuje iz organizma zbog nesvarljivosti vlakana i na taj način se smanjuje apsorpcija holesterola u organizmu. Smanjuje se unos holesterola u krvotok i snižava koncentracija lošeg LDL holesterola u organizmu.
Rastvorljiva vlakna se nalaze i u ječmu, pasulju, jabukama, kruškama i šljivama.

riba2. Riba i omega-3 masne kiseline
Preporučujemo konzumiranje ribe jer riba sadrži visok nivo omega-3 masnih kiselina, koje povoljno utiču na visok krvni pritisak i smanjuju rizik od infarkta i stvaranja krvnog ugruška ili tromba.
Savetujemo da na meniju barem dva puta nedeljno bude servirana riba. Najveću koncentraciju omega-3 masnih kiselina sadrže sledeće vrste riba:
Skuša, rečna pastrmka, haringa, sardina, tuna i losos
Ukoliko ne volite ribu, omega-3 masne kiseline se mogu naći i u hrani kao što su ulje od semena lana.

IMG132822533. Orah, badem i ostalo koštičavo voće
Orah, badem i ostalo koštičavo voće smanjuju nivo holesterola u krvi.
Orah je naročito bogat poli-nezasićenim masnim kiselinama koje održavaju krvne sudove u zdravom stanju.
Konzumiranjem dnevno otprilike jedne šake (~ 40 grama) koštičavog voća, kao što su orah, badem, lešnik, kikiriki, pistaći, hikori orah, značajno se smanjuje rizik od srčanih oboljenja. Samo nemojte posoljavati ili šećeriti vaše voće.

4. Maslinovo ulje
Maslinovo ulje sadrži moćan miks antioksidanata koji smanjuju loš LDL holesterol, a pri tom ne smanjuju dobar HDL holesterol.
Preporučujemo dnevno da u organizam uneste dve kašike (~ 20 grama) maslinovog ulja. Kako bi se maslinovo ulje upotrebljavalo u dijeti, moguće je koristiti ga u pripremi povrća, dodati ga u marinadu ili mešati sa sirćetom u salati.
Ako u ishrani koristite ekstra devičansko maslinovo ulje (extra-vergine), tada su efekti na smanjenje nivoa lošeg LDL holesterola u organizmu još veći. Devičansko maslinovo ulje označava maslinovo ulje koje je manje obrađeno te stoga sadrži više antioksidanata koji su zdravi za srce.

Neophodne promene u ishrani

Da bi se ostvario pozitivan učinak, gore pomenutim namirnicama na smanjivanje nivoa holesterola, neophodno je promeniti i neke navike u ishrani i životnom stilu.
Pre svega, trebalo bi smanjiti unos zasićenih masti i trans masti.
Trans masti koje se nalaze u margarinu, kupovnim kolačima, krekerima i sličnim grickalicama, naročito nepovoljno utiču na nivo holesterola u organizmu tako što povišavaju nivo lošeg LDL holesterola, a snižavaju nivo dobrog HDL holesterola.

Preporučujemo naše proizvode za sniženje holesterola