Brusnica

brusnicaU obilasku prodavnica zdrave hrane, pri pitanju prodavcima šta se najviše traži, dobili smo odgovor: „Brusnica i proizvodi od brusnice“. Pokušali smo da pronadjemo odgovor zašto je to tako i evo šta smo saznali o toj veoma korisnoj biljci.
Brusnica spadaj u bobičasto voće koje potice iz Severne Amerike. To je tvrda i crvena bobica koja zahvaljujući velikoj količini vitamina C u svom sastavu, ima kiselkasti ukus.
Brusnicu su koristili u davnim vremenima starosedeoci Amerike kao lek za mnoga stanja, izmedju ostalog i za upalu mokracnih puteva i ostala upalna stanja.

U poslednje vreme, veoma je popularan sok od brusnice. Osim toga ovaj se dragoceni plod može koristiti u svežem obliku, može se čuvati smrzavanjem ili sušenjem, a sa njim se mogu pripremati i različite sosovi i ukusna jela. Brusnica je, nutricionistički gledano, poseban plod bogat različitim zaštitnim materijama, uz klasične vitamine i minerale, sadrži i druge hranjljive sastojke (vitamin A, vitamin C, kalijum i biljna vlakna). U njima su okriveni brojni bioflavonoidi koji imaju snažno antioksidativno dejstvo, čime smanjuje rizik oboljevanja od različitih karcinoma (posebno se spominju rak dojke i rak debelog creva). U laboratorijskim eksperimentima na životinjama, brusnice su svojim bioflavonoidima ne samo sprecavale rast ćelija raka, već i njihovo metastaziranje. Antioksidansi osim toga pomažu i pri prevenciji odredjenih faktora koji podstiču nastanak kardiovaskularnih bolesti.

Hipurična kiselina, koja se takodje nalazi u brusnicama, predstavlja prirodni antibiotik, tako da se brusnicama daju ne samo antibakterijska, već i antifungalna (protiv gljivica) svojstva. Antocianini i proantocianidi iz brusnice, osim antikancerogenog delovanja, pomažu i pri obnovi ćelija koje su odgovorne za vid. Brusnica uz sve to, deluje i na snižavanje glukoze u krvi, što je jako korisno za dijabetičare.

Najvažnija stanja kod kojih se preporučuje svakodnevna upotreba tih izuzetnih plodova jeste u svakom slučaju upala mokracnih puteva, budući da flavonoidi iz brusnica imaju posebno antibakterijsko delovanje baš u tom delu tela, zahvaljujući posebnim receptorima kojima se one tu vežu.

Istraživanja su pokazala da sastojci iz brusnica uništavaju i Helikobakter pilori, koji je u najvećem procentu uzrocnik čira na želucu. Osim toga, brusnica uništava i bakterije koje su naseljene u ustima i koje inače, vremenom, dovode do raznih bolesti zuba i desni.

Zaista, ovo je sasvim dovoljno razloga da vam preporučimo da u vašoj prodavnici zdrave hrane potražite neki od proizvoda sa brusnicom i na taj način doprinesete svom boljem zdravlju.

Sok od brusnice oduvek je bio kućni lek za infekcije urinarnog trakta. Naučne studije pokazale su da brusnica ia efekat u prevenciji tih infekcija. Ustanovljeno je da hemikalije u brusnici menjaju Ešerihija koli bakteriju koja je uzročnik infekcija urinarnog trakta. Da bi razvila infekciju urinarnog trakta, E-koli bakterija napada ćelije u telu, bilo da su bubrežne ili ćelije urinarnog trakta, i ono što može da učini sok od brusnice je to da izmeni E-koli bakteriju tako da ona ne može da napada i na taj način spreči infekciju.

Čaj od brusnice, pored infekcija urinarnog trakta, je vrlo koristan i kod grčeva bešike, kao i kod upale bubrega. Čaj od brusnice povoljno deluje i kod osoba koje pate od gihta ili reume. Može se piti za prevenciju nastanka kardiovaskularnih i tumorskih oboljenja.

Fitoterapija

cajeviMileta Manojlović, fitoterapeut, o primeni bilja u lečenju. Aloja, rusomača ili kantarion su idealni samo za A krvnu grupu, dok su za ostale štetni.
Da je pitoma nana štetna za one sa A krvnom grupom, ehinacea nekorisna za one sa „nultom“, a da oni kroz koje „teče“ B i AB krvna grupa ne bi trebalo da piju čajeve od divizme i kukuruzne svile, većina nije ni pomislila dok je ispijala redovnu jutarnju šoljicu čaja.

Određene komponente biljaka, međutim, baš kao i kod namirnica, mogu da naprave zastoj u određenim ćelijama, da izazovu određene zdravstvene tegobe ili da pogoršaju stanje ako se bolest već javila. Aloja, rusomača ili kantarion su, recimo, idealni samo za A krvnu grupu, dok su za ostale krvne grupe štetni, ako se koriste u dužem vremenskom periodu.

To, u razgovoru za „Novosti“, tvrdi Mileta Manojlović, fitoterapeut iz Kruševca. On je višedecenijsko znanje o lečenju biljem pretočio u knjigu „Narodna medicina u skladu sa krvnom grupom“, koju je nedavno predstavio u Firenci na Petom evropskom kongresu integrativne medicine.

Na šta bi trebalo da obratimo pažnju pre nego što se upustimo u lečenje biljem?
- Preparat najpre treba da odgovara krvnoj grupi pacijenta ili da je usklađen sa testom intolerancije na hranu jer je upotreba biljnih komponenti povezana sa metabolizmom organizma. Takođe, trebalo bi se pridržavati doza i načina pripreme. Biljni preparati kod nas se, za razliku od razvijenih zemalja sveta, izdaju bez recepta što nosi određeni rizik.

Kakav je pristup fitoterapije kada je reč o konkretnoj bolesti?
- Polazi se od dijagnoze koji su dali lekari, zatim se određuje krvna grupa, rade se analize urina, uzimaju se u obzir i lekovi koje bolesnik koristi, uslovi stanovanja, vrsta posla, kao i opšte stanje bolesnika. Fitoterapija nije primenjiva ako je pacijent na hemioterapiji ili terapiji zračenjem. Sa fitoterapijom treba početi tek kad prođu barem tri nedelje od hemioterapije.

Mogu li biljni lekovi bezbedno da se koriste uporedo sa sintetičkim?
- Fitoterapiju je moguće koristiti paralelno sa uzimanjem sintetičkih lekova, ali biljni lek ne bi smeo da se uzima istovremeno kada i sintetički. Treba da prođe najmanje dva sata između ove dve terapije, jer jedna drugoj mogu da umanje dejstvo.

Koje biljke imaju najjače antikancerogeno dejstvo?
- Postoji veća grupa biljaka, uglavnom su to one koje se koriste za podizanje imuniteta, kao što su aloja, ehinacea, kantarion, neven, rastavić, kopriva, mečja šapa…

Koliko traje biljna terapija?
- Optimalni rok za sprovođenje terapije je dvanaest dana, a kontrola rezultata radi se osam do deset dana po njenom završetku.

Kako treba birati biljke prema bolestima?
- Kantarion ne treba koristiti kad osoba koje imaju visoku temperaturu, ehinaceu izbegavati kod autoimunih bolesti, biljka ruta se ne koristi kada postoji oboljenje kože. Za obolele od jetre nisu odoljen, beli luk, podbel, sladić i barska nana. Ren ne treba da koriste oboleli od želudačnih i crevnih bolesti, žalfiju da izbegavaju punokrvne osobe, dok hajdučka trava nije za osobe koje imaju svrab na koži.

U našoj naciji ima dosta bubrežnih bolesnika i obolelih od visokog pritiska, koje biljke se njima ne savetuju?
- Za obolele od bubrežnih bolesti ne koristiti asparagus, beli luk, kleku, krušinu, peršun, rastavić i zečji trn. A za hipertenzičare su štetni žen-šen, kantarion, božikovina i oman.
Koje čajeve preporučujete za prevenciju bolesti i jačanje imuniteta za sve krvne grupe?
- Svaka kuća bi trebalo da ima malu biljnu apoteku u kojoj bi trebalo da se nađu kamilica, šipurak, majčina dušica, lipa, kopriva, hajdučka trava. To su univerzalne komponente koje su upotrebljive za svaku krvnu grupu. Ove biljke imaju antibiotičko i antiseptičko dejstvo.

Koji čajevi smeju da se piju svakog dana?
- Mnoge biljke koje se svakodnevno koriste za pripremanje čajeva mogu da stvore zavisnost. Ono što može svakodnevno, bezbedno da se koristi jeste, recimo, čaj od matičnjaka. Njega mogu da koriste i porodilje, dojilje, bebe. On je dobar za probavni sistem, pre svega za želudac.

Da li preporučujete upotrebu čajeva od biljaka koje nisu sa našeg podneblja?
- Mi mnogo patimo za egzotikom, umesto da koristimo kvalitetne i lekovite biljke koje su nam dostupne u svim krajevima naše zemlje. Bolje bi bilo da umesto zelenog čaja, hibiskusa, aronije, pijemo čajeve od majčine dušice ili koprive.

Krompir je dobar izbor

krompirKrompir je nepravedno, iz neznanja, ili zbog raznih trendova u ishrani, često optuživan da goji i nije zdrav.
Krompir(ići) pržen(i) u suncokretovom ulju ili čips pržen na margarinu sa dodatim pojačivačem ukusa (MSG), svakako nisu zdrava i dijetalna hrana. Ali ne treba optuživati krompir zato što najčešće ne znamo pravilno da ga pripremamo.
Ako pogledamo sastav krompira, shvatićemo da je reč o jednoj od najzdravijih vrsta povrća. Čak i više od toga: ako bi, hipotetički, trebalo da odaberemo samo jednu namirnicu, koja bi sačinjavala 100% naše ishrane, krompir bi bio možda najbolji izbor. Malo je poznato da krompir sadrži veoma iskoristljiv i kvalitetan kompletan protein (za razliku od žitarica i mahunarki).
U krompiru ima i dosta minerala, koji mogu biti lepo upotrebljeni, jer u njemu nema fitinske kiseline, koja ometa apsorpciju minerala, opet – kao u slučaju žitarica i mahunarki. Krompir je bogat magnezijumom, bakrom i kalijumom, važnim za zdravlje srca. O krompiru se retko razmišlja kao o izvoru vitamina C, pa se stoga mnogi iznenade kada čuju da samo 100 g pečenog krompira (bez ljuske) zadovoljava čak 20% dnevne potrebe za vitaminom C! Jedan prosečan limun zadovoljava, poređenja radi, oko 50%.
Krompir ima u sebi zanemarljivo masnoće, pa samim tim i omega-6 masnoća, što ga svrstava u namirnice koje ne remete delikatan, za zdravlje važan odnos omega-6 i omega-3 masnih kiselina u ishrani. Naravno, ovo važi samo ako krompir ne pržite u suncokretovom i drugim uljima, koja su bogata omega-6 masnim kiselinama i podložna pretvaranju u trans-masti pri visokim temperaturama. Generalno, najbolje je da izbegavate prženje u potpunosti, ili da pržite na kokosovom ulju ili po starinski: na svinjskoj masti. Ako krompir samo blago dinstate, u obzir dolazi i delikatnije maslinovo ulje. Najbolji i najjednostavniji način pripreme je ipak pečenje krompira u rerni, bez masnoće. Krompir pecite sa ljuskom, ali ljuska, suprotno uvreženom mišljenju, nije preterano zdrava.

Aronija – „superheroj“ među bobicama

aronijaŠto je asai bobica u Amazonu, zova u Austriji, makui u Patagoniji, a pasji trn u Aziji, to je aronija u Severnoj Americi
Obično naseljava šume i močvare, a od četrdesetih godina prošlog veka aronija se komercijalno uzgaja u Rusiji, a od pedesetih i u Evropi.

Pojavljuje se u tri boje – crvenoj, ružičastoj i boji crnog vina. Ova poslednja se najčešće uzgaja i privlači već nekoliko godina pažnju naučnika. Naime, otkriveno je da su njeni plodovi prepuni antioksidanasa antocijanina koji štite ćelije i deluju protivzapaljenski. Međutim, to je tek početak podugačke liste njenih korisnih dejstava.

U aroniji se nalaze i kofeinska kiselina, cijanidin 3 galaktosid, delfinidin, epikatehin, maldivin i mnogi drugih korisni sastojci.
Nedavno je otkriveno da svi ti sastojci daju aroniji antibakterijsko, antivirusno i antidijabetičko dejstvo.
Takođe, oni se bore protiv nastanka arterijskog plaka, snižavaju holesterol i štite jetru od toksina.

Nekoliko sastojaka aronije prirodni su borci protiv kancera, a naročito štite od razvoja tumora mokraćne bešike, dojke, debelog creva, pluća, jajnika i kože.
Uz sve to, ti sastojci su dobri za obolele od Kronove bolesti, smanjuju neprijatnosti tokom predmenstrualnog sindroma, a preliminarne studije pokazale su da aronija može biti od koristi i u borbi protiv glioblastoma – obliku fatalnog raka mozga.
Za razliku od jagoda i mnogih drugih voćki, aronija je prirodno odbojna parazitima i ne zahteva upotrebu pesticida.

Aronija u svojim plodovima sadrži veliku koncentraciju antioksidanasa (tanine, biofenole, flavonoide, antocijanine, katehine), do te mere da je čak mnogo moćniji antioksidans od brusnice, kupina, borovnica, jagoda, višnji, nara, goji bobica i mangostina. Zbog toga je korisna preventiva protiv malignih oboljenja, efikasno procišćava organizam od štetnih materija pa i teških metala. Od vitamina sadrzi C, A, E, B2, B6, B9 i vrlo redak vitamin P. Od minerala tu su kalcijum, kalijum, gvozdje, molibden, mangan, fosfor i jod. Osim toga aronija sadrži i redak voćni šećer sorbitol.
U poslednje vreme mogu se naći razni proizvodi od njenih plodova i na našem tržištu, kao i sadnice ove biljke.