„Zagađenje nije tamo negde i nekad, ovde je i od toga se umire“

Srbija se poslednjih meseci guši u smogu i velikoj zagađenosti koja eskalira kada god nema vetra ili padavina i svakako je jedna od najvažnijih tema u domaćim medijima, ali izgleda ne i u institucijama države.

beograd zagadjenje

Mediji su puni svakodnevnih informacija od toga da je zagađenost u granicama izuzetno opasne u velikim gradovima poput Beograda, Niša i Kragujevca, pa do industrijskih cenatara poput Smedereva, Valjeva, Beočina, Bora i Kosjerića, preko podataka da je Srbija prva u Evropi po smrtnosti od posledica različitih vidova zagađenja, do toga da lekari kažu da je zagađenje inkopatibilno, odnosno nespojivo sa životom.

Reakcije države za sada nema.

U četvrtak je objavljeno da je Srbija prva u Evropi po smrtnosti od posledica različitih vidova zagađenja, ponajviše zbog zagađenog vazduha, deveta je u svetu, a da 175 osoba na svakih 100.000 ljudi umre zbog izloženosti štetnim materijama.

Dejan Žujović, pulmolog i načelnik Odeljenja za intervencije Gradskog zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu izjavio da je zagađenje na Novom Beogradu od 240 miligrama čestica po kvadratnom metru inkompatibilno sa životom.
Oni koji na smanjenje zagađenja mogu da utiču ne čine apsolutno ništa po tom pitanju. Čak nas i uveravaju da zagađenost „nije baš toliko visoka“.

82590815_1547108182107033_8227969020469444608_n

Nedavno je direktor agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović naveo da je upoznat sa alarmantnim podacima o zagađenju vazduha sa sajta World’s Air Pollution: Real-time Air Quality Index, ali da građani ne bi trebalo da veruju tim podacima, jer se oni, kako kaže, razlikuju i od podataka koje objavljuje Evropska komisija za merenje kvaliteta vazduha. On je preporučio da građani slušaju upozorenja i preporuke zvaničnih državnih ustanova.

Kako je sve to moguće i šta da radi običan, mali i nemoćni čovek, pitali smo Bojana Simišića, čoveka koji stoji iza Fejsbuk stranice „Eko straža“ putem koje nas svakodevno obaveštava o nivou zagađenja vazduha u Srbiji i opasnostima koje zagađenje sa sobom nosi.

„Dok vam pišem ovo količina PM 2.5 čestica na Starom gradu je 132 mg/m3, merenje 10. januar 11:00 ujutro po aplikaciji AirCare koja vuče podatke sa vladinih stanica. Aplikacija kaže da je air quallity hazardous. Savet je da se zatvore svi prozori i da se stave maske za sve spoljašnje aktivnosti. Ne treba da gledamo nigde dalje, zvanični podaci sami po sebi su katastrofalni. Prosečna godišnja vrednost u Njujorku je 11 za Menhetn i 9 za Queens. Izvestaj WHO koji se zove Health impact of ambient air pollution in Serbia A CALL TO ACTION kaže da je u Srbiji za Beograd 29.2 za Valjevo 44.6. Projekcija smrtnosti je 10.9% za Beograd“, kaže Simišić.

zagađenje-vazduha-most-na-adi-beograd

Od pokretanja stranice Eko straža na Fejsbuku prošlo je samo dva meseca, a stranica broji već skoro 2.000 pratilaca.

Kranji cilj je, kako kaže njen osnivač, da većina ljudi zna šta su to sitne partikule i kako one utiču na naš organizam. Da nauče da prate koji je kvalitet vazduha, i konačno da nauče da ne treba da se mire sa situacijom već da treba da učestvuju da se poveća kolektivna svest da imamo problem i da taj problem moramo da rešimo.
Kako kaže, problem će početi da se rešava kada javnost bude svesna.

Moja veza s ekologijom? Otac sam dva mala dečaka
Bojan Simišić nije profesionalno povezan sa ekologijom i zagađenjem vazduha, već je „pre svega tata dva mala dečaka, od kojih je jedan imao prvu šetnju na dan kada je Beograd bio najzagađeniji grad na svetu“.

„Eto, to je moja veza sa ovom temom. Nemam profesionalno bar ne direktno, instruktor sam ronjenja, ali to mi je sekundarna profesija, bavio sam se pasivno problemima mikroplastike koja je problem cele ronilačke zajednice. Putovao sam godinama po zemljama jugoistočne Azije pa sam još pre šest godina recimo čuo za PM čestice i za nano maske. Samo nisam bio svestan da je ovde situacija samo za nijansu bolja od situacije u tim zemljama, a razlog tome je upravo neinformisanje javnosti“
Ja ne tvrdim da sam stručnjak, samo motivišem ljude da sve činjenice koje se nalaze on-line sami provere, nesto nauče i ako se slažu pošalju drugima
Smatra da država ne želi da priča o ovom problemu zato što će morati brže da krene da ga rešava.

„Mislim da ne postoji „masovna zavera da hoće da nas potruju“ ili nešto slično i mislim da su sve teorije zavere gluposti. Reč je o tome da, da bi se kvalitet vazduha drastično poboljšao, to će zahtevati ogroman novac. Oni to sve znaju, jer imaju preporuke od Evropske unije kao i tačne smernice šta je potrebno uraditi, što je i definisano u Podglavlju 27. To im jednostavno nije prioritet, ne samo ove vlasti već i prethodnih”, kaže Simišić.

zagadjenje

Kad već nadležni ništa ne preduzimaju, može li običan čovek da nađe neko rešenje?

Simičić kaže da je rešenje da se ljudi edukuju jer smatra da čim kritična masa ljudi bude svesna da vazduh nije zadovoljavajući i da su posledice vrlo ozbiljni zdravstveni problemi, država će okrenuti priču.

“Mi pojedinci bi trebalo da budemo zabrinuti i da pričamo o ovoj temi jer je direktno u vezi sa našim zdravljem. Čak mogu reći i proporcionalno. Može nekog biti briga za plastiku u okeanu ili za to što se severni pol otopljava jer to je „tamo negde“ i „možda jednom“. Ovo je sad, ovde, zagađenje je veliko i od toga se umire“.
Otkud razlike u podacima?

Simičić svakoga dana objavljuje podatke o zagađenju vazduha i oni se često ne podudaraju sa podacima nekih najpopularnijih aplikacija, kao što je AirCare. Na pitanje zbog čega je to tako, odgovara:

„Ne mora da znači da postoji neka zavera iza toga, merenje kvaliteta vazduha je kompleksna problematika. Prednost mobilnih ručnih merača vazduga jeste njihova mobilnost. Rezultati koje moj merač pokazuje najčešće se podudara sa AirCarom za taj deo grada. Meni je najbliži stari grad i očitavanja sa te lokacije budu manje/više onoliko koliko pokaže moj merač kada sam u tom delu grada“.
Navodi da vrednosti osciliraju iz minuta u minut, čak i češće, pa merač može da pokaže 400 pa za minut 200.

“Kod mene u kraju je veće zagađenje jer zgrada pored mene loži a preko puta dostava hrane ima kuhinju koja radi 20 sati dnevno. Na Dušanovcu je više nego kod mene. Kod hipodroma su moji prijatelji izmerili preko 500 kada je airvisual pokazivao 150. Ne prepisujem to zaveri već činjenici da su oko nas individualna ložišta kojih verovatno nema kod zvaničnih mernih mesta. A realnost je da većina nas ima bar nekog komšiju koji loži pre nego da nema“, objašnjava i dodaje:

Ja tvrdim nešto drugo, da airvisual.com nema dobre podatke a to je sajt koji se najviše spominje. Ali ne kao gospodin Radović da aludiram da je stanje bolje već obrnuto – da je gore
Dok pišem ovo, za airvisual piše da je količina pm 2.5 čestica 85.2 a malo pre sam spomenuo da je državna stanica izmerila 132 što je za oko 50-60% veća vrednost.

„Za aircare aplikaciju kontroverza je da kada noću vrednosti krenu da divljaju da sistem „padne“ tj. po četiri sata nema očitavanja sa zvaničnih stanica i onda možemo samo da nagađamo koliko je. U tim trenucima ja sam merio vrednosti po 200-300. Inače imam Xiaomi uređaj za merenje. Ne tvrdim da je uređaj tačan, ali tvrdim da sam se obratio nadležnima da ga odnesem na baždarenje i da mu odredimo potencijalnu grešku i toleranciju. Takođe uređaj sam uporedio sa drugim meračem i vrednosti se podudaraju“, kaže Simičić.
Hirurške maske možete da bacite

Kaže da maske teoretski mogu da zaštite od zagađenja, ali samo N95 ili N99 maske.

„Hirurške maske nemaju nikakav efekat. Samo N95 ili N99 maske i to moraju apsolutno da pašu. Nije ni to crno bela priča, nije lako disati sa njima. Mogu samo da kažem da u svetu za ovakve dane ljudi nose maske, ja lično ne nosim, ne mogu svom detetu da stavim to pa neću ni sebi. Ostalima preporučujem da istraže pa sami odluče. Bitno je razumeti da moramo da rešimo zagaženje a ne da odlučujemo da li ćemo staviti maske ili ne“.

Izvor: BIZLife/Marijana Stevanović

Preporučujemo Vam našu 100% prirodnu prodavnicu –