Vitamin B17 suzbija razvoj kancera

16
Pacijenti u terminalnoj fazi bolesti koji su dobijali vitamin B17 pokazali su visok procenat oporavka, tvrdi mr Edvard Grifin. Ovaj vitamin je prvobitno otkriven u gorkom bademu, da bi se kasnije ispostavilo da su najveće koncentracije u semenkama kajsija
RAK je bolest koja nije uzrokovana nekom zagonetnom bakterijom, virusom ili toksinom, već ga uzrokuje avitaminoza, do koje dolazi usled nedostatka „neke esencijalne (ključne) hranljive materije u ishrani savremenog čoveka“. Ta esencijalna materija je identifikovana kao vitamin B17, koji se u svom prečišćenom obliku, poznatom kao laetril, koristi za lečenje karcinoma.
Ovu smelu tvrdnju prilikom nedavne posete Beogradu izneo je mr Edvard Grifin, američki autor knjige „Svet bez raka“, koja zapravo predstavlja opsežnu priču o vitaminu B17 i njegovom pozitivnom delovanju kod obolelih od ove opake bolesti:

- Višegodišnja iskustva sa američkim pacijentima u terminalnoj fazi bolesti koji su dobijali leatril u klinikama gde su lečeni, pokazala su da se visok procenat oporavio. Međutim, problem široke primene ovog sastojka vitamina B17 je u postojanju dva zvanična stručna stanovišta. Jedno zastupaju stručnjaci sa tvrdokornim stavom, koji insistiraju na hirurškom lečenju tumora i primeni radio i hemioterapije. Alternativan pristup oličen u terapiji vitaminu B17 ne prihvataju. Iskustva su, međutim, pokazala da se tumor, bez obzira na navedene metode lečenja ponovo vraća. Sa druge strane, lekari koji prihvataju alternativni pristup, izraslinu posmatraju kao simptom i traže odgovor zašto je do njene pojave došlo. Njima je veoma važno da saznaju kakav životni stil pacijent vodi, kako se hrani, da li je srećan, jer smatraju da su to ključni momenti za zdravlje ili bolest određene osobe. Pojavu raka, zapravo, ne uzrokuje određen razlog, već on predstavlja manifestaciju nekog nedostatka u organizmu, tačnije nedostatak vitamina B17.

Pojašnjavajući usvojenu tvrdnju, dr Grifin se poziva na biohemičara dr Ernesta Krebsa, koji je još 1952. godine u San Francisku otkrio da se iza zloćudne bolesti krije nedostatak ove neophodne komponente u ishrani. Reč je o jedinjenju koje se u prirodi javlja kod više od 1.200 vrsta jestivih biljaka, a praktično su dostupne u svakom delu sveta. Jedinjenje se pretežno nalazi u semenkama gorkog badema, trešnje, breskve, šljive, u kukuruzu, semenu lana, prosu… Nakon nekoliko godina istraživanja dr Krebs je uspeo da izoluje novi, izuzetno značajan vitamin, vitamin B17, kome je dao ime laetril.
- Vitamin B17 je zasigurno otkriće koje budi nadu. Njegovim mogućnostima bavili su se brojni naučni timovi, ali zbog žestokog opiranja farmaceutske industrije, rezultati nikada do kraja nisu obelodanjeni. Čak, naprotiv, pacijenti i porodice su izjavljivali da im je zabranjivano da u terapijske svrhe uzimaju preparate prečišćenog vitamina B17. U beznađu bolesti neki su ipak odlučivali da se ogluše o zabrane lekara i počinjali da uzimaju preparate. Nakon određenog vremena, oporavljeni su se vraćali normalnim aktivnostima i životu. Na kraju krajeva, postoje svedočenja izlečenih pacijenata koji potvrđuju efikasnost vitamina B17.

Mr Grifin ističe da su mnoge svetske kulture potvrdile uspešnost vitaminske terapije leatrila, odnosno amigdalina, kako se B17 još naziva. Navodi primere naroda smeštenog između Pakistana, Indije i Kine. Bez obzira na siromaštvo, njihovo pravo bogatsvo je zdravlje, dugovečnost i vitalnost. U ovim krajevima ljudi hranu obogaćuju jezgrima od kajsija, koje se smatra najboljim izvorom vitamina B17. Od semenki iz koštica presuju hranljivo ulje, i koriste ga ne samo za hranu, već i za spoljašnju upotrebu. Osim toga, u obilatim količinama koriste povrće, heljdu, proso, seme lucerke, proklijale mahunice i razne druge sitne plodove. Tako da su oni sa vitaminom B17, snabdeveni svakodnevno. Ovo nije usamljeni primer, već je karakteristično i za Himalaje, Aljasku, kao i sve druge izolovane narode koji konzumiraju hranu siromašnu saharidima, ali zato bogatu biljnim proteinima, mineralima i vitaminima, među kojima posebno prednjači vitamin B17. Njihova ishrana je 200 puta bogatija ovim vitaminom u odnosu na razvijeni svet.

Amilgadin, odnosno vitamin B17, prvobitno je otkriven u gorkom bademu, da bi se kasnije ispostavilo da ga najviše ima u bobičastom voću, a pre svega u divljim kupinama, trešnjama, ribizlama. Ima ga i u košticama jabuke, kruške, breskve, nektarine, bobu, indijskom orahu. U manjim količinama nalazi se u dudu, grožđu, dunji, jagodama, malini, ječmu, sočivu, crvenom pasulju, mahunarkama. Ipak, najveća koncentracija je u semenkama kajsije.

Na pitanje, šta toliko ovaj vitamin izdvaja od drugih, mr Grifin kaže:

- Amilgadin se sastoji od jednog molekula benzaldehida, jednog molekula hidrocijanida i dva molekula glukoze. Prva dva molekula su otrovni elementi, ali u kombinaciji sa molekulima glukoze nemaju toksično delovanje. U kontaktu sa enzimom beta- glukozidazom, kojeg ima svuda u ljudskom telu, a posebno u ćelijama raka, dolazi do oslobađanja benzaldehida i cijanida, koji zajedno razorno deluje samo na kancerogene ćelije. S obzirom na to da ćelije raka za svoj rast i razvoj koriste glukozu, unosom vitamina B17 one apsorbuju ne samo ovaj specifičan šećer, već i toksične molekule i tako izumiru.
Znajući za njegovu vrednost, mnogi istočnjački narodi preporučuju pravilnu i uravnoteženu ishranu kao najvažniji faktor u terapiji lečenja kancera. Zato je vrlo važno poznavanje prirode namirnica da bi mogle pravilno da se koriste. U tom smislu postoje namirnice koje uspostavljaju ravnotežu u organizmu i one koje taj balans narušavaju.

U svakom slučaju, treba izbegavati rafinisani šećer i brašno, gazirana pića, mlečne proizvode, jer ove namirnice jačaju kancer i mikrobe u ćelijama kancera. Treba izbegavati i transmasne kiseline, kao što je margarin, pomfrit, zatim aspartam, odnosno veštački zaslađivač dijetetskih napitaka, višemasna nezasićena ulja, kao i ulje kukuruza. Hrana koja direktno smeta u terapiji protiv raka treba da se izbegava, a alkohol i kafa su na listi najnepoželjnijih. Tu su i namirnice koje ometaju i iscrpljuju imuni sistem, kao što je teletina, ćuretina i uopšte sve namirnice koje sadrže previše proteina.

Vitamin B17 se koristi i u preventivne svrhe, ali konzumiranje, zbog specifičnog sastava mora biti kontrolisano. Najveće količine organizam dobija unosom sirove ili mlade prirodne hrane. Takođe, ni umereno kuvanje ili druga vrsta obrade hrane neće uništiti amigdalin.

ČUVAJU NERVE, MIŠIĆE, KRVOTOK…

Vitamini B grupe su mali molekuli potrebni telu za savršeno funkcionisanje. Ima ih mnogo, pri čemu svaki ima svoju posebnu i važnu ulogu. Bez njih ne bi bio moguć razvoj nervnog sistema, vida, mineralizacija kostiju i brojne druge aktivnosti u organizmu.

* Vitamin B1 (tiamin) nazivaju i “vitaminom za nerve”, jer obezbeđuje dobru sposobnost koncentracije i mentalnu snalažljivost. Zapravo, neophodan je za normalan rad nervnih ćelija, pospešuje rast, plodnost, laktaciju i varenje. Najviše ga ima u žitaricama (pšenica, pirinač, soja), kvascu, integralnom hlebu, krompiru, mahunastom povrću, karfiolu, džigerici i svinjskom mesu. Njegov nedostatak uzrokuje neurološke smetnje poput neuropatije, emotivnu nesigurnost, slabost mišića, umor, depresiju.

* Vitamin B2 (riboflavin) nazivaju i vitaminom koji “može sve”, jer podržava sve funkcije u organizmu. Posebno je važan za snagu i rast, utiče na vid, učestvuje u izgradnji ćelija sluzokože, kože i crvenih krvnih zrnaca. Ima ga u mleku i mlečnim proizvodima, kvascu, jajima, mesu, žitaricama i mahunastom povrću. Njegov nedostatak utiče na promene sluzokože uzrokujući zapaljenje jezika, očiju, otoka usana, kao i pojave malokrvnosti, crevnih poremećaja, mišićne slabosti i zastoja u rastu.
* Vitamin B6 (piridoksin) je posebno neophodan trudnicama i deci, jer utiče na pravilnu izgradnju i regulaciju mišićne mase, a kod mnogih žena ublažava menstrualne tegobe i depresiju. Značajan je i za metabolizam nezasićenih masnih kiselina i pojedinih aminokiselina. Preporučuje se kod anemije, a smanjuje i slepljivanje krvnih pločica, snižava loš holesterol, smanjuje rizik od ateroskleroze. Korisnim se pokazao i kod artritisa, astme, dijabetesa, epilepsije, grčeva, Parkinsonove bolesti i psihičkih tegoba. Nedostatak ovog vitamina dovodi do pojave kožnih oboljenja i nervnih poremećaja. Da bi se to izbeglo treba unositi žitarice, krompir, jaja, ribu, svinjsko meso, uznutrice, zeleni kupus, banane i kvasac koji je izuzetno bogat vitaminom B6.

* Vitamin B12 (antiperniciozin) obezbeđuje stalno obnavljanje zdrave krvi i normalan rad nervnog sistema. Ako ga organizam ne poseduje u dovoljnim količinama, dolazi do pojave anemije i teških promena na nervnom sistemu. A kod vegetarijanaca i do avitaminoze, jer biljna hrana ne sadrži dovoljno vitamina B12. Njega najviše ima u iznutricama, mleku, mesu, jajima, a stvara ga i crevna flora.

* Vitamin B16 kao suplement uspešan je u značajnom povećavanju imunog odgovora organizma. Popravlja i funkciju kardiovaskularnog sistema i daje snagu sportistima, jer telu obezbeđuje energiju. Takođe, povećava iskoristljivost kiseonika u ćelijama, a blokira delovanje virusa, bakterija i gljivica. Ovaj vitamin bezbedan je za upotrebu u dozi od 750 miligrama. Pakovan je u vidu tableta koje se stavljaju pod jezik – po dve tablete tri puta na dan.

OPASNO PRETERIVANJE

Vitaminski preparati, odnosno suplementi, nikako ne treba da se uzimaju bez konsultacije sa lekarom, upozoravaju stručnjaci. To se odnosi na sve vitamine, pa i na vitamin B17. Naglašavaju da suplementima ne može da se zameni raznovrsna i pravilna ishrana, pa je velika greška ako se preskaču obroci, konzumira „brza hrana“, izbegava voće i povrće, a onda sve to pokuša da se nadoknadi suplementima. Iako se radi o supstancama koje se mogu naći prirodno u hrani, ne treba zaboraviti da se one u suplementima nalaze u prečišćenom i koncentrovanom obliku, zbog čega preterivanje može imati neželjene posledice. #ne tegobe i depresiju. Značajan je i za metabolizam nezasićenih masnih kiselina i pojedinih aminokiselina. Preporučuje se kod anemije, a smanjuje i slepljivanje krvnih pločica, snižava loš holesterol, smanjuje rizik od ateroskleroze. Korisnim se pokazao i kod artritisa, astme, dijabetesa, epilepsije, grčeva, Parkinsonove bolesti i psihičkih tegoba. Nedostatak ovog vitamina dovodi do pojave kožnih oboljenja i nervnih poremećaja. Da bi se to izbeglo treba unositi žitarice, krompir, jaja, ribu, svinjsko meso, uznutrice, zeleni kupus, banane i kvasac koji je izuzetno bogat vitaminom B6.
Preporuka je i preparat Oleksin.

novosti.rs

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Posalji

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>