Zdrava ili ne? Ovo je prava istina o kafi!

Roasted_coffee_beans
Verovatno nema zastupljenije prehrambene navike na našim prostorima od pijenja kafe.

Kafa se ispija širom planete, a vrsta i način ispijanja razlikuju se od zemlje do zemlje i zavise od kulture i običaja. Postojbina kafe je jugozapadna etiopska provincija Kafa, po kojoj je napitak i dobio ime.
Nutricionistkinja Sara Cvjetković kaže da je kafa dobar stimulans nervnog sistema, stimuliše pažnju i pamćenje. Kafa takođe topi masnoću i utiče na potrošnju energije. Takođe, kafa smanjuje i rizik od dijabetesa za čak 30 odsto.

Istraživanja su pokazala da kafom možemo da otklonimo glavobolju, ili barem da je ublažimo. Stručnjaci su dokazali da kafa čini da budemo izdržljiviji, ali i da sportisti, uz nju, postižu bolje rezultate. Pošto je bogata antioksidansima, štiti organizam i usporava proces starenja.

Postoji više vrsta kafe. Osim po ukusu, razlikuju se i po jačini. Najviše kofeina ima u šoljici espreso kafe, oko 150 miligrama, a najmanje – svega 5 miligrama – u onoj koju nazivamo „bez kofeina“. Neka istraživanja u Skandinaviji pokazala su da je zdravija filter kafa od espresa i turske-domaće, jer ona nefiltrirana ima kafestrol, materiju koja utiče na povećanje nivoa holesterola u krvi.

Nutricionistkinja Cvjetković apeluje na to da ne pijemo previše kafe, kako bismo izbegli neželjena dejstva a preporučena dnevna doza je tri manje šoljice dnevno. Prevelik unos kofeina uzrokuje nesanicu, vrtoglavicu i drhtavicu. Takođe se ne preporučuje osobama koji imaju gastritis ili pojačano lučenje želudačne kiseline.

Kofein ne uzrokuje direktno povećanje rizika od srčanih bolesti. Međutim, on povećava krvni pritisak, posebno kod ljudi koji već imaju hipertenziju.

Ukoliko primetimo da nam, posle kafe ili čaja, srce brže ili nepravilno kuca, ili utvrdimo poremećaj krvnog pritiska – treba o tome porazgovarati s lekarom. Dobar savet je da smanjimo dozu kofeina i pređemo na kafu i pića u kojima ga je najmanje.
U poslednjih nekoliko godina pojavile su se studije koje pozitivno govore o kafi. Ukoliko se ne preteruje, ona može biti veoma zdrava jer smanjuje opasnost od ciroze jetre, ubrzava varenje, štiti moždane ćelije, ublažava glavobolju i jača koncentraciju.

Kafu konzumira većina stanovništva skoro svih uzrasta, a razlika je samo u količini, načinu i vrsti kafe. Zbog toga smo sa velikom pažnjom pogledali i za vas izdvojili najzanimljivije rezultate velke studije koju je napravila Harvard School Of Public Health. Studija je zaista impresivna jer je obuhvatila čak 130.000 dobrovoljaca. U studiji su obuhvaćeni zdravi muškarci i žene u svojim četrdesetim i pedestim godinama starosti , te je u naredne 24 godine života praćeno njihovo zdravlje i smrtnost, njihova ishrana, navike, i potrošnja kafe.

Po rečima jednog od eksperata dr Roba van Dama postojala je pretpostavka da je pijenje kafe loša i štetna navika, zavisnost podjednaka kao pušenje ili preterano konzumiranje alkohola.

Studija je tu pretpostavku u potpunosti opovrgla. Naime studija je pokazala da pijenje kafe nije imalo nikakav negativan uticaj na zdravlje ispitanika tokom 24 godine praćenja. Niko od ispitanika koji su pili mnogo kafe nije imao povećan broj oboljenja od raka, kardiovaskularnih bolesti kao i drugih bolesti u odnosu na one koji nisu pili kafu. Smrtnost među potrošačima kafe uopšte se nije razlikovala u negativnom odnosu u poređenju sa onima koji je ne konzumiraju. Čak i osobe koje su pile 6 velikih šolja na dan nisu imale nikakve negativne promene u zdravstvenom stanju tokom više decenija istraživanja.

Ali to nije sve, nove studije rađene poslednjih nekoliko godina , po rečima dr Van Dama indiciraju da redovno konzumiranje kafe delomično štiti od dijabetesa tipa 2, Parkinsonove bolesti, raka i ciroze jetre. Takođe studije pokazuju da su ljudi koji redovno piju kafu imali i nešto manji procenat smrtnosti uzrokovanu kardiovasklularnim bolestima od ljudi koji je ne konzumiraju.

Od negativnih zapažanja oko kafe ekipa koja je radila studiju zaključila je da kafa može imati negativno dejstvo u manjoj meri na trudnice. Razlog je prodor kofeina kroz placentu do fetusa koji je vrlo osetljiv na kofein, te se trudnicama preporučuje smanjenje potrošnje kafe na jednu šolju na dan. Druga kategorija osoba na koju kafa ima uticaj su hipertenzičari ali je zaključeno da je nakon dugotrajnije redovne upotrebe kafe i kod ove kategorije uticaj na povišen pritisak minimalan jer se telo vremenom navikne i uticaj nije značajan. Samo konzumiranje kafe ne može se povezati sa pojavom bolesti hipertenzije kod ljudi.

Kafa koja se pravi bez filtera u većoj količini može delovati na povećanje LDL holesterola putem kafestola u njenom sastavu. Turska kafa ima znatno veći nivo kafestola nego instant kafa dok se espreso nalazi u sredini. Ipak, studija zaključuje da nijedan od ovih elemenata nije uopšteno negativno delovao na pogoršanje zdravlja kod ljudi ili njihovu smrtnost tokom dugog vremenskog perioda kako se ranije često sugerisalo i verovalo. Tokom prošlog veka neke studije i preporuke govorile su da značajnije dugotrajno pijenje kafe može izazvati kardiovaskularna obolenja i neke vrste raka što je ova velika studija ugledne Harvardske School OF Public Health u potpunosti opovrgla.

nadlanu.com

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Posalji

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>