Znate li razliku između alergije i netolerancije na hranu?

makrobiotika1
Kako možemo razlikovati alergiju od intolerancije na hranu? Koji su simptomi opasniji i teži? Kada trebamo reagovati?

Upravo zato što simptomi mogu biti jednaki, ostajemo zbunjeni. Znate li razlikovati alergiju na hranu i intoleranciju?

Reakcije na hranu su vrlo učestale i jednom kada osetimo nadutost, probavne smetnje ili primetimo osip na koži nakon konzumacije određene namirnice, spremni smo da posumnjamo na alergiju, ali u većini slučajeva pravi uzrok je intolerancija na hranu.

Prava alergija na hranu je rezultat reakcije imunološkog sistema koji ima uticaj na brojne organe u telu te uzrokuje širok spektar različitih simptoma. S druge strane, intolerancija na hranu je uglavnom ograničena na probavne probleme. Najčešći uzroci intolerancije na hranu su: nedostatak nekog enzima neophodnog za potpunu probavu hrane, sindrom iritabilnog kolona, trovanje hranom, preosetljivost na neke dodatke hrani (aditive), stres ili psihološki uticaji te celijakija. Valja napomenuti kako su simptomi alergijske reakcije ozbiljniji i teži jer mogu imati vrlo ozbiljne posledice, pa čak i ugroziti život.

Šta je alergija na hranu?

Procenjuje se kako jedan do dva posto odraslih osoba pati od neke vrste alergije na hranu. Alergija na hranu je agresivna reakcija imunološkog sistema na određenu belančevinu u hrani. Do nje dolazi kad imunološki sistem organizma greškom prepoznaje određenu belančevinu kao štetnu. Nutritivni alergeni mogu biti odgovorni za smetnje vezane uz probavni sistem, ali i kožne reakcije. Iako možemo biti alergični na sve moguće namirnice, u 90 posto slučajeva alergije na hranu reč je o alergiji na kravlje mleko, jaja, proizvode od soje, orašaste plodove (pogotovo lešnik i kikiriki), pšenicu, školjke, ribe i rakove.

Simptomi alergije na hranu mogu biti blagi, poput osipa i oticanja kože, ali i intenzivni – tada govorimo o anafilaktičkom šoku koji može dovesti do smrti ako osoba pravovremeno ne dobije hitnu medicinsku pomoć. Nažalost, alergije na hranu zasad se ne mogu izlečiti, ali je određenim metodama moguće ublažiti i tretirati alergijske reakcije. Kao i inače kada govorimo o zdravlju, najvažnija je teza: bolje sprečiti, nego lečiti, stoga se osobama koje pate od alergija na hranu preporučuje potpuno izbegavanje alergena!

Šta je intolerancija na hranu?

Intolerancija na hranu ili nealergijska preosetljivost na hranu je zakasnela patološka reakcija na hranu, piće i aditive u hrani. Uzrokuje niz simptoma u jednom ili više organa i organskih sustava, a nastaje usled nedostatka specifičnih hemijskih materija ili enzima potrebnih za varenje hrane, ali i zbog patološke reakcije na neke uobičajeno prisutne materije u hrani.

Intolerancija na hranu može uključivati farmakološki, metabolički i toksični odgovor na hranu ili komponente hrane:

Metaboličke reakcije na hranu uzrokovane urođenom ili stečenom greškom u metabolizmu hranjivih materija, kao što su diabetes melitus, deficit laktaze, fenilketonurija i favizam.
Farmakološke reakcije uopšteno uzrokovane hemijskim materijama niske molekularne težine, bilo da se radi o prirodnim sastojcima hrane (saliciliati, amini…) ili veštački dodatim materijama (konzervansi, boje, emulgatori, poboljšivači okusa…). Ove materije uzrokuju biohemijske nuspojave slične onima koje uzrokuju lekovi.
Toksini – u hranu oslobađaju bakterije ili su posledica kontaminacije

Nažalost, simptomi intolerancije na hranu znatno variraju od osobe do osobe, a često nas navedu na krivi trag. Uključuju: osip i svrabež kože, dermatitis, psorijazu i akne, otok nosne sluznice, rinitis, astmu, suvi kašalj, grčeve u trbuhu, mučninu, vetrove, proliv, zatvor, sindrom iritabilnog creva, glavobolju, teskobu, letargiju, depresiju, artritis, otečene zglobove itd.
Intolerancija na hranu uzrokuje formiranje antitela protiv proteina određene vrste hrane, ali ne IgE (koji bi ukazivao na alergijski proces), nego IgA antitela u prvoj fazi, a nakon višestruke stimulacije formiranje IgG antitela. Vrlo je teško otkriti koja hrana uzrokuje pojavu intolerancije jer u njoj sudeluju “spora” IgG antitijela. Krivac (hrana) i egzekutor (IgG antitela) ne pojavljuju se u isto vreme.

Kako se dijagnostikuje intolerancija na hranu?

Dijagnoza se postavlja na temelju lične i porodične anamneze te kožnih i seroloških testova kojima se eliminišu ostali uzroci. Nakon eliminacije “pravih” alergija na hranu te drugih mogućih uzroka pristupa se testu intolerancije na hranu kojim se dokazuje patološka prisutnost specifičnih IgG antitela. Ova “spora” antitela nastaju nakon što je organizam u nekom sastojku hrane prepoznao “stranca” (antigen) kojeg mora eliminisati iz svog okruženja.

Što je “stranaca” više, to je mogućnost eliminacije manja i naša antitela koja su povezana za antigene lutaju organizmom, stvarajući probleme gde god se zadrže u većem broju.
Ako i vas muči neki oblik alergije ili sumnjate na intoleranciju na hranu, obratite se stručnom osoblju.

uzdravomtelu.rs

Za alergije preporučujemo vam proizvod Instituta za pečurke –

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Posalji

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>