Alge

algeAlge (od latinskog algae što znači „morska trava“) su velika grupa organizama u koju spadaju raznovrsni oblici, od jednoćelijskih do višećelijskih. U alge spada više različitih razdela nižih biljaka koje uglavnom u svojim ćelijama imaju hlorofil. Ovi organizmi najčešće žive u vodi ili u vlažnim staništima. Imaju karakteristično građeno vegetativno telo koje se naziva talus. Talus može biti veličine od nekoliko mikrometara do više desetina metara. Talus algi može biti na različitom stepenu morfološke diferencijacije. On može biti: jednoćelijski, kapsalni, kolonijalni, trihalni, sifonalni, sifokladalni I parenhimatički. Međutim čak i za najsloženije stupnjeve morfološke organizacije, kao što je kormoidan, je karakteristično da nije diferenciran na stablo, koren i list što je karakteristično za više biljke.

Pošto se u njihovom talusu nalazi hlorofil, mogu da vrše fotosintezu i da se fotoautotrofno hrane. Međutim mogu da se hrane i miksotrofno i heterotrofno. Miksotrofan i heterotrofan način ishrane mogu da budu stalna odlika ili da se javljaju samo pri promenjenim uslovima sredine. Heterotrofan način ishrane je uvek sekundarnog karaktera.

Razmnožavaju se vegetativno, bespolno — sporama i polno. Haploidna faza je uglavnom dominantna u njihovom ciklusu razvića.

Najveći broj algi živi u vodi, mada mnoge žive van vode. Ban vode žive na vlažnom zemljištu, u kori drveća, na vlažnim stenama, građevinskom materijalu… Mogu da žive samostalno i u zajednici sa drugim biljkama ili životinjama.

Hranljivost algi u poređenju sa nekim drugim namirnicama
Osim minerala i vitamina, čiji su nenadmašan izvor, lge su odličan izvor i joda, kalcijuma i gvožđa. Na primer: sušene hidžiki, arame i vakame alge sadrže deset puta više kalcijuma nego mleko; hidžiki sadrži osam, vakame četiri puta više gvožđa nego goveđe meso; kompbu i arame sadrže i do šest stotina puta više joda nego što prosečno sadrži meso morskih riba. Alge su takođe jedan od retkih dobrih izvora fluora, koji jača zube i kosti (s obzirom da se fluor gubi čak i pri najkraćem kuvanju, ukoliko zbog njega konzumirate alge treba samo da ih potopite i tako sirove pojedete – ukoliko mislite da vam se ukus neće svideti, izaberite neke alge blagog ukusa kao što su arame).

Raznovrsnost

Najčešće su na tržištu prisutne alge japanskog porekla (arame, hidžiki, vakame, kombu) ali proteklih godina pojavio se veliki broj vrlo kvalitetnih algi koje se beru u Americi i Evropi (Ulva species, Postelsia palmaeformis, Fucus species…)

Uvrstite alge u vašu ishranu postepeno
Ukoliko ste osetljivi na količinu soli u ishrani, alge pre konzumiranja isperite.
Alge postepeno, tokom deseta dana, uvedite u ishranu jer je organizmu potrebno vreme da se prilagodi i počne da stvara enzime koji vare morsko povrće. Takođe, možda će vam biti potrebno vreme da se naviknete na njihov ukus i deovanje na organizam.

Priprema algi
Sveže alge samo treba ubrati, isprati i koristiti takve kakve su.
Osušene alge potrebno je držati u zatamnjenoj tegli ili zatamnjenom mestu, negde gde je suvo. Osušene alge mogu trajati godinama. Pre upotrebe sušene alge potopite u vodu. Što duže ih ostavite da se natapaju to će biti lakše za varenje. Tečnost u kojoj su alge bile potopljene nemojte baciti, već je iskoristite (možete je takođe dati i domaćim životinjama ili zaliti biljke njome).
Alge je najbolje kuvati u posudaa od keramike, stakla ili nerđajućeg čelika. Eskperimentišitie dodajući alge svojim omiljenim jelima.
Preporučujemo lek za štitnu žlezdu sa algama

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Posalji

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>