Da li mleko izaziva ili sprečava osteoporozu? Odakle aflatoksin u mleku?

r-PRICE-MILK-large570

Da li mleko izaziva ili sprečava osteoporozu?

Osteoporoza je gubitak koštane mase sa godinama ili jednostavno rečeno kosti postaju lomljivije. Osteoporoza tipično pogađa žene. Što se tiče osteoporoze važne su dve stvari: izgraditi jake kosti pre 30. godine i sprečiti gubitak koštane mase posle 30. godine. Oba se postižu unosom dovoljne količine kalcijuma, kalijuma, vitamina A, fizičkom vežbom i sunčanjem (vitamin D). Istraživanja oko povezanosti mleka sa osteoporozom kažu da konzumiranje mleka u detinjstvu smanjuje rizik od osteoporoze u kasnijem dobu.

Dakle, kalcijum je važan za jake kosti. Ono što je paradoks je da je u delovima sveta gde se mleko ne konzumira zabeleženo manje slučajeva osteoporoze. Najveći kozumenti mleka si Inuiti (Eskimi) i oni najviše pate od osteoporoze. Amerikanke imaju jednu od najviših stopa osteoporoze, a konzumiraju najviše kalcijuma (mleka), dok Kineskinje imaju jednu od najmanjih stopa osteoporoze, a unose duplo manje kalcijuma (ne piju mleko). Istražavanja kažu da odrasle žene koje konzumiraju više mleka nemaju manji rizik od osteoporoze.

Ono što se nameće kao zaključak je da u osteoporozi ne igra ulogu samo kalcijum, već i niz drugih faktora: pravilna ishrana, vežbanje, izlaganje suncu, kao i to da možda nije loša ideja smanjiti unos mleka nakon 30. godine i dati prednost drugim namirnicama bogatim kalcijumom, kao što je zeleno povrće, uz adekvatnu fizičku aktivnost i više vremena provedenog napolju.

Odakle aflatoksin u mleku?

Aflatoksin je u mleko došao od zaraženog kukuruza koje su krave jele. Na kukuruzu se prirodno nalaze spore plesni, koje luče ovaj otrovni toksin samo u određenim uslovima. Uz dugu sušu, zrno kukuruza puca, a velike temperaturne razlike između dana i noći, uz veliku količinu vlage u skladištima uzrokuju da spore isklijaju i produkuju sporni toksin. Kada krave pojedu zaraženi kukuruz, mleko postaje zaraženo. Pasterizacija i sterilizacija ne uništavaju toksin. U fermentisanim proizvodima: jogurt, kiselo mleko, kefir i sir, bakterije mlečno-kiselinskog vrenja u velikoj meri inhibiraju opstanak ovog toksina (smanjuju prisustvo do 70%).

Slučaj sa aflatoksinom u mleku u svetu je vrlo redak. Potrebni su pravi uslovi da bi se kukuruz zarazio aflatoksinom i ovakvi slučajevi se javljaju najčešće u Africi – gde je visoka vlažnost vazduha i visoka temperatura. Kod nas, slučaj sa aflatoksinom je rezultat loše poljoprivredne prakse: neadekvatne upotrebe zaštitnih sredstava, nedostatka vizuelne kontrole na prisustvo plesni, žetva sprovedena u pogrešnom stadijumu zrelosti, neadekvatna temperatura skladištenja ili još nekog od mogućih propusta.

Zaključak

Ljudima mleko nije neophodno u ishrani. Ipak, mleko je važan izvor proteina i drugih esencijalnih nutrijenta za one koji nemaju raznovrsnu ishranu. Onima koji unose dovoljno povrća, mesa, voća i suvog voća mleko nije nužno potrebno.

Takođe, mleko ne treba satanizovati. Mleko nije štetno. Mleko nekome jednostavno prija, a nekome ne. Ako vam ne prija, nemojte da ga pijete. Ako vam prija, nema razloga da ga ne pijete. Ipak, uvek je bolje umesto mleka prednost dati fermentisanim proizvodima, kao što su jogurt, kiselo mleko, kefir i sir.

healthclub.rs

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Posalji

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>