Gavez (Symphytum officinale)

gavez2Gavez Symphytum officinale

Taksonomija:

Carstvo: Plantae
Razdeo: Magnoliophyta
Klasa: Magnoliopsida
Red: Lamiales
Rod: Boraginaceae
Porodica: Symphytum

Opšti opis biljke:

Gavez (Symphytum officinale), se naziva još veliki gavez, crni gavez, volovski jezik, kilnjak, svatovci, svenik, crni koren. To je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice gaveza oštrolista (Boraginaceae). Koren je po tipu repast. Stablo je zeljasto, uspravno i dostiže dužinu od 30 do 60 cm. U gornjem delu se grana, posvuda je veoma dlakavo i čvrsto, a iznutra šuplje. Listovi su takođe dlakavi, donji su jajasti i postepeno se sužavaju u lisnu dršku, a gornji su sedeći. Čašica je dvostruko kraća od krunice koju čine prljavoružičasti ili žućkastobeli listovi koji su međusobno srasli, pa imaju zvonast izgled. Unutar krunice su kratke ljuspice. Stubić tučka može biti različite dužine. Biljka cveta od maja do jula.

Lekovito dejstvo:

Gavez se od davnina upotrebljava u slucaju lomova i povrede. Ima velika regenerativna svojstva kako za slomljene kosti tako i za ostećenu kožu. Za prelome i povrede kostiju svež koren gaveza se narenda i kuva sa malo mleka i tako topla masa se stavlja na obolelo mesto. Zahvaljujuci prisustvu alantoina, gavez pomaze rast i razmnožavanje ćelija i obnavljanje tkiva, pa se tako može objasniti vekovna upotreba u narodnoj medicini za lečenje preloma kostiju, cireva, starih i gnojavih rana i sl. U obliku sirupa daje se, slično belom slezu, za lakse iskašljavanje i lečenje upale usne šupljine. Od davnina se gavez koristio kao lekovita biljka za lečenje arterioskleroze. Posebno se koriste mladi izdanci, stabljike i listovi. Smatra se da ukoliko se ova biljka koristi u vidu povrća, soka ili čaja, povoljno deluje i na izlečenje od astme, hipertenzije, reumatizma, osteopoeze, anemije, kao i bolesti pluća. Po Vukovom Rječniku, narod veruje da gavez ima toliku silu da bi dva prsta, kad bi se 40 dana privijala, srasla jedan za drugi.

Značajne supstance:

Listovi sadrže znatnu količinu karotina. U svežim nadzemnim delovima prisutni su glikoalkaloid konsolidin kao i cinoglisin, takođe alkaloid zbog kojih je ova biljka otrovna. U korenu se pored pomenutih alkaloida, nalaze i manje količine purinskog derivata alantoina. Prilikom ispitivanja dejstva listova i korena gaveza na eksperimentalne životinje utvrđen je hepatotoksični i kancerogeni efekat, posebno kod korena. Naime, kod pacova se razvija adenom i sarkom jetre.

Koristi se:

Sakuplja se gornja polovina stabljike – u vreme i posle cvetanja, u periodu april-septembar. Listovi se suše u senci. Koren – sakuplja se od marta do aprila, ili od septembra do novembra. Koren se očisti od čvorova i nadzemnih delova, opere se i iseče na komade, dužine 10-15 cm. Deblji komadi se raseku vertikalno. Pripremljen na ovaj način, koren se suši u najkraćem vremenskom roku što sprečava proces fermentacije. Sušenje se vrši na suncu, na tavanu, ili u sušarama. Osušeno korenje se čuva u suvim prostorijama, bez vlage.

Upotreba:

Koristi se kao lekovita biljka, a manje je poznato da gavez možemo koristiti kao tečno đubrivo u povrtlarstvu; bogat je kalijumom, pa je podesan za đubrenje korenastog povrća, naročito paradajza. Postoji oko dvadesetak vrsta gaveza, koji se koriste u ishrani stoke.

Stanište:

Česta je u ravničarskim predelima. Zahteva vlažna staništa poput livada, polja i jaraka.
Sorte i vrste:

Neke vrste koje se mogu naći kod nas:

Symphytum asperum
Symphytum bulbosum
Symphytum caucasicum
Symphytum ibericum

Literatura:

„Svet prirode“-Gerald Durel
„Britanika“-prof.dr. Radivoje Mikić, Gojko Tešić, magistar Vasa Pavković i magistar Mileta Aćimović Ivkov

Preporučujemo kremu od gaveza

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Posalji

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>