Genetski Modifikovani Organizmi

gmoGenetski Modifikovani Organizmi (GMO) su vestački stvoreni organizmi, čijom upotrebom izazivamo bolesti i smrt.

Genetski Modifikovani Organizmi su oni čiji je genetski materijal promenjen in vitro (u laboratoriji) tehnikama nukleinskih kiselina, uključujuci rekombinaciju dezoksiribonukleinske kiseline (DNK) i direktnim injekciranjem nukleinskih kiselina u ćelije ili organele. Efekte upotrebe ovakvih organizama kao hrane zvanične institucije ne objavljuju. Nezavisne institucije i stručnjaci smatraju da je u Srbiji genetski modifikovana hrana već prisutna, iako je zvanično zabranjena, piše Blic.

Osim toga što u našoj državi postoji oko 5.000 hektara zasada genetski modifikovane soje, hrana napravljena od GMO stiže nam i iz uvoza, iz zemalja u kojima nije obavezno to istaći na deklaraciji, pa se proizvodi sa sirovinama kojima su izmenjeni geni prodaju bez oznaka i upozorenja.

Srbija je 2009. donela zakon o GMO, koji je restriktivan i zabranjuje njihovu proizvodnju i promet u komercijalne svrhe.

Profesor Miladin Ševarlić, šef katedre za agroekonomiju Poljoprivrednog fakulteta, za Blic kaže da, osim genetski modifikovane soje za koju se zna da se uzgaja na nekoliko hiljada hektara u Srbiji, niko ne može sa sigurnošću da kaže da GMO ne postoji i kod drugih kultura. Najveći problem je što se ne zna gde GMO soja sa srpskih njiva završava.

- Pretpostavljamo da završava na privatnim gazdinstvima ili u malim mešanama stočne hrane, i to bez poštovanja standarda o zastupljenosti od 0,9 odsto u strukturi koncentrata stočne hrane – kaže Ševarlić.

On kaže da bi bilo neodgovorno da tvrdi da se kod nas prodaju namirnice od GMO, ali da isto tako ne može da tvrdi ni da se ne prodaju.

Najproblematičniji su, u tom pogledu, meso i mleko, koje uvozimo iz zemalja u kojima je dozvoljeno korišćenje GMO u ishrani stoke, mada je moguće da postoji i u drugim namirnicama.

Vodite razgovor o GMO argumentovano, u suprotnom će vas proglasiti ludim!

Mit – Istina

Za GMO koristi se manje pesticida u proizvodnji.Biljka dobija gen kojim sama postaje pesticid. Takvu biljku mi jedemo. Ne onu koja je prskana pesticidom od spolja, već onu koja u sebi nosi gen otrova za insekte.

U ekološkom smislu je prihvatljivo, jer manje pesticida odlazi u vazduh, vodu, zemljište i ne zagađuje se okolina. Narušava eko-sistem jer GMO biljka oštećuje druge, prirodne organizme. Na primer, gen koji ima osobinu pesticida, dokazano uništava pčele i leptire.

Smanjuje troškove agrobiznisa i povećava profit u poljoprivredi. Poskupljuje proizvodnju na duži rok: GMO biljka sadrži gen terminator, koji primorava poljoprivrednika da svake godine iznova kupuje seme. Poljoprivrednik osim za seme, plaća patentna prava vlasniku patenta od svakog prinosa, svake godine.

Na manjem prostoru proizvodi se veća količina zasada i uspeva veći prinos. Zemljište na kojem se jednom poseje GM seme, narednih 10 godina je jalovo za svaku prirodnu kulturu koja je ranije bila sejana tradicionalnim načinom.

GMO biljke odolovaju suši i prinos ne zavisi od vremenskih uslova. Slučaj u Indiji, pokazuje da je GMO pamuku bilo potrebno 10 puta više vode nego običnom semenu. Države koje nemaju dobro rešene sisteme za navodnjavanje, nemaju nikakve koristi od GMO zasada.

GMO proizvodnja je strogo kontrolisana u laboratorijskim uslovima i testirana za ljudsku upotrebu. Nijedan test koji je sproveo proizvođač nije trajao duže od tri meseca, na osnovu čega se ne može sa sigurnošću tvrditi da je GMO bezopasan za ljudsko zdravlje na duži rok.

GMO je doprinos savremene nauke u smanjenju bolesti i alergija jer je GM hrana boljeg nutritivnog sastava i bogatija vitaminima od one koja se nalazi u prirodi. Nijedna laboratorijski proizvedena biljka ne može imati za čoveka vredniji nutritivni sastav od one biljke koja je nastala prirodnim putem, u prirodi. Dokazano je da GM hrana povećava alergijske reakcije i stvara nove.

Evropska unija nas prisiljava da prihvatimo promet, trgovinu i gajenje GMO da bismo postali članica EU. Samo 6 od 27 država članica EU odobrava GMO na svojim teritorijama. Regulative u EU daju slobodu članicama da same donose odluke po ovom pitanju, bez ikakve smetnje.

GMO pre svega pomaže smanjenje gladi u svetu. Broj gladnih u svetu se nije smanjio značajno u poslednjih 20 godina koliko se laboratorijski proizvodi GMO seme.

GMO je hrana za siromašne, jer je organska ili konvencionalna proizvodnja hrane preskupa. GMO pojeftinjuje proizvodnju procesuirane hrane, što ne smanjuje cenu tog proizvoda u prodavnici. Jeftinije je za prerađivače hrane, a ne za konzumente.

Čovek je oduvek intervenisao u prirodi, ono što je bilo kalemljenje nekad, danas je laboratorija i manipulacija genima, kao odgovor na korišćenje nauke u svakodnevnom životu. Kalemljenje biljaka u prirodi i razbijanje ćelije i ubrizgavanje gena drugog organizma nije isto. Prvi proces je pomoć čoveka prirodi, drugi je manipulacija prirodom zarad profita. Dva psa možete ukrštati bez opasnosti po vrstu, ali van laboratorije ne možete ukrštati paradajz i ribu, što GMO čini.

Države članice EU koje su odobrile GMO useve na svojim teritorijama, imaju veće prinose po hektaru, pa samim tim i profit od poljoprivrede. Potpuno netačno. Prema podacima FAOSTAT-a, u periodu od 2005. do 2010. Srbija je imala veće prinose po hektaru nego Rumunija ili Slovačka, koje gaje GMO na svojim njivama.

GMO uvek može da se zasadi na određenom i ograničenom području, čovek ima slobodu da bira da li će da uzgaja tradicionalno ili GMO seme. GMO biljka se ne može ograničiti na jedan prostor, jer se njen polen širi na okolnu prirodu i biljke. Poznat je slučaj u Kanadi, kada je GMO kultura sa susedne njive oplodila kulturu njive sa tradicionalnim semenom, a proizvođač semena je odmah zatražio od vlasnika nekada tradicionalne i sada zagađene njive plaćanje patentnih prava na prinos. Prvo ovakvo suđenje malog čoveka protiv velike korporacije.

Domaći poljoprivrednici su zaintesovani za GMO, zbog većih prinosa, a to će generalno povećati profit u oblasti poljoprivrede kod nas. Poljoprivrednici su većinom zainteresovani za konvencionalnu proizvodnju a ne GMO, a uvođenje GMO semena će tragično ugroziti domaće semenarstvo i skinuti nas sa liste poželjnih izvoznika, jer se više nećemo razlikovati od ostalih.

GMO će obogatiti i osnažiti seljaka, a to je osnova za izlazak iz krize. GMO će obogatiti jedino i isključivo proizvođače ovog semena i proizvoda za zaštitu semena i njihove zastupnike i distributere. Dugoročno gledano, širenjem GMO, hrana na svetu će biti monopolizovana i biti u vlasništvu nekolicine velikih hemijskih industrija.

Manje je štetan GMO od pesticida i herbicida za ljudsku ishranu. Srbija je po potrošnji pesticida ispod evropskog proseka. Problem sa pesticidima i herbicidima je problem karence, vremena (određenog broja dana) koje je neophodno da prođe između poslednjeg prskanja i berbe. U Srbiji se ne poštuje karenca, jer seljak teži da što pre iznese berbu pred kupca. Kada bi se to regulisalo, šteta od pesticida po ljudsko zdravlje ne bi postojala.

Ne postoji nijedno validno istraživanje koje dokazuje štetnost GMO za prirodu, ljude i životinje Postoje brojna istraživanja koja dokazuju štetnost GMO po prirodu, ljude i životnje, ali su brzo diskreditovana, uvek sa stanovišta metodologije istraživanja

STO uslovljava prijem u članstvo dozvolom za uvoz, trgovinu (i uzgoj) GMO. Istina. Isto tako, najnovija članica, Rusija, primljena skoro, u oktobru zabranjuje GMO nakon rezultata istraživanja francuskih naučinika. Kakve će to posledice na njihovo sveže članstvo imati, videćemo. I, netačno: STO ne traži da uzgoj GMO bude uslov za članstvo.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Posalji

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>