Kodeks alimentarijus

GMO-Codex-AlimentariusŠta je to Kodeks alimentarijus? Znanje potrošača o njemu uglavnom se završava na mejlovima koji kruže mesecima i na komentarima na internet forumima i društvenim mrežama. A kontroverzama o ovoj temi nema kraja. Tako dok jedni ističu da je reč o garanciji bezbednosti hrane, drugi tvrde da Kodeks alimentarijus zapravo na mala vrata uvodi genetski modifikovanu hranu (GMO) i da je razlog za zabrinutost, jer ne obavezuje proizvođače GMO hrane da je deklarišu kao proizvod genetski modifikovanih organizama.

Šta je istina? Tema i dalje izaziva veliko interesovanje, a ako ostavimo po strani priče o globalnoj zaveri, najnoviji povod za zaziranje potrošača od ovog kodeksa je to što se na našem tržištu pojavio jogurt na čijem je pakovanju proizvođač napisao da ima Kodeks alimentarijus. O čemu je zapravo reč? Da li potrošači imaju razloga za zabrinutost kada to pročitaju na pakovanju nekog prehrambenog proizvoda ili nemaju?

Istina je, zapravo, da je veoma malo pravih sagovornika na ovu temu. Oni koji su najveći protivnici Kodeksa alimentarijusa i pokreću raznorazne inicijative na internetu, zvanično za medije uglavnom ne žele da govore, dok je prava adresa u stvari institucija zadužena za kontrolu bezbednosti hrane na našem tržištu – Ministarstvo poljoprivrede, odnosno njegove inspekcije koje kontrolišu namirnice koje kupujemo.
Kodeks alimentarijus je skup preporuka koji su usvojile Svetska zdravstvena organizacija i Svetska organizacija za hranu i poljoprovredu. Kodeksom se sugeriše proizvođačima hrane na koji način da na tržište izbace bezbedan proizvod, rekao je republički veterinarski inspektor Aleksandar Pižurica.
-U Severno-bačkom okrugu se ne proizvodi hrana po preporukama Kodeksa alimentarijusa. Reč je skupu preporuka koje nisu obavezujuće i mi ih ne proveravamo, jer nisu usvojene našim zakonima. Možda se na tržistu pronađe u Subotici koji proizvod sa znakom kodeksa alimentarijuša, ali onda je reč o uvozu.Kodeks se zasniva na primeni HACCP sistema bezbednosti hrane i na način na koji može da se proizvede hrana i da bude bezbedna i zdrava potrošače. To su sugestije , a ne obaveze – objašnjava Aleksandar Pižurica.

Sa njegovim mišljenjem se ne slaže direktor Ekološkog pokreta Novi Sad Nikola Aleksić, koji tvrdi da je „monstruozni kodeks“ predviđa odredbe po kojima je obavezno korišćenje veštačkog goveđeg hormona rasta i antibiotika u proizvodnji svih vrsta mesa za ljudsku ishranu.
- Prema odredbama kodeksa namirnice mogu da sadrže antibiotike, od 12 zabranjenih herbicida na listu dozvoljenih jedinjenja dozvoljeni su DDT, lindan, malation i drugi otrovi.
Ovi normativi dozvoljavaju i veću upotrebu pesticida u hrani, čak i onih za koje se zna da su kancerogeni, a posledica toga biće porast hroničnih bolesti i raka .Ima 4000 odrednica koje na najmonstruozniji način želi da se ubije tri milijarde ljudi na svetu – rekao je Nikola Aleksić.
Rukovodilac sektora za marketing Industrije mesa „Matijević“ Milijana Bandić za vesti online odbacila je optužbe Ekopokreta da ta kompanija prodaje genetski modifikovane viršle i rekla da “ Proizvođači hrane od 1. januara 2009. ne mogu da posluju na svetskom i domaćem tržištu, ako nisu po HAčP standardu o bezbednosti hrane. Direktor Ekološkog pokreta je pozvao sve ekologe da ne dozvole da se usvoji zakon koji dozvoljava proizvodnju Genetski modifikovane hrane.

Pogledajte izjavu gosp. Nikole Aleksića o Kodex Alimentarijusu

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Posalji

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>