Koliko je virus Koksaki zapravo opasan po zdravlje?

391dd967c6c3e7d3273dd171d2abc037_content_medium
U preko 90 odsto slučajeva koksaki virusne infekcije prolaze neprimetno, a samo mali procenat infekcija dovodi do nekog oboljenja, pri čemu se obično radi o vrlo blagim bolestima koje prolaze same od sebe i ne ostavljaju nikakve posledice.

Koksaki virusi spadaju u grupu najmanjih RNA virusa koji, kako je poznato, najčešće izazivaju oboljenja u dečjem uzrastu. Otkriveni su slučajno pedesetih godina 20-og veka kod pacijenta iz američkog gradića Koksaki, po kome su dobili ime. Pripadaju rodu Enterovirusa gde inače spadaju i Poliovirusi, ECHO virusi kao i neki još neklasifikovani enterovirusi.

Prenosi se gotovo isključivo fekooralnim putem, odnosno reč je o tipičnoj “bolesti prljavih ruku”. Virusi se izlučuju stolicom (fecesom) i unose u organizam kroz usta, najčešće prljavim rukama, tj. rukama koje nisu dobro oprane posle (slučajnog) dodira sa stolicom u kojoj ih ima, što inače može da se dogodi prilikom menjanja pelena, čišćenja noše, itd.

Koksaki virus se ne prenosi vazduhom (kijanjem, kašljanjem, kroz ventilacione sisteme ili klima uređaje), ne prenosi se uobičajenim seksualnim kontaktom, ne prenose ga ptice, životinje ili insekti.

Koksaki virusne infekcije se dijagnostikuju izolacijom virusa iz stolice, brisa grla ili likvora (cerebrospinalne tečnosti) pacijenta. Ali, pošto u preko 90 odsto slučajeva infekcija prolazi asimptomatski, nalaz može da bude uzgredan i mora da se tumači veoma pažljivo, isključivo u sklopu kompletnog kliničkog nalaza, jer nalaz antitela u serumu pacijenta ne predstavlja pouzdan dokaz oboljenja

Statistički podaci pokazuju da u preko 90 odsto slučajeva koksaki virusne infekcije prolaze neprimetno. U 5 do 10 odsto slučajeva može da dođe do razvoja meningitisa, upale srčanog mišića i srčane maramice ili nespecifičnog dugotrajnog stanja sa blago povišenom telesnom temperaturom. Postoje pretpostavke da koksaki virus može da izazove i neke oblike dijabetesa ili tireoiditisa (upala štitne žlezde), ali to nije jasno naučno dokazano.

Još nije u potpunosti razjašnjeno zašto ovaj virus nekim pacijentima ozbiljno naruši zdravlje, a kod drugih prođe neprimećeno. Jedan od faktora koji na to utiču jeste sam virus, odnosno specifičnost konkretnog soja virusa koji cirkuliše i izaziva infekciju, a drugi faktor je krajnje individualna reakcija imunskog sistema napadnutog organizma. Inače postoje dve grupe ovog virusa – A i B, a infekcije se najčešće javljaju u kasno leto i ranu jesen.

biljeizdravlje.rs

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Posalji

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>