Ovo morate znati da biste se bezbedno sunčali

c=0,42,507,243;w=649;h=311;59014
Sunčevi zraci su već dovoljno jaki da nas upozore na potrebnu zaštitu koju moramo primenjivati tokom boravka na otvorenom.

To znači da već sada važe sva pravila koja inače savetujemo leti.

Boravak na suncu najbolje je izbegavati između 10 i 17 sati, a ako zbog bilo kojeg razloga u to vreme moramo biti na suncu potrebno je zaštititi se pravilnim odabirom odeće koja je najbolja zaštita. Gusto tkani materijali tamnih boja ili šareni materijali, bolje štite od UV zraka nego bela odeća. Takođe, suva odeća pruža bolju zaštitu od mokre. Poželjno je nositi šešire sa širokim obodom i kvalitetne zaštitne sunčane naočale CE oznake 3 i 4. Otvorene tzv. fotoeksponirane delove tela trebamo zaštititi preparatima koji štite od štetnog delovanja UV zraka.

Kreme za sunčanje postoje više od 70 g. Izvorno su zamišljene kao zaštita od opekotina, a danas imaju važno mesto u prevenciji fotodermatoza, aktiničkih keratoza, raka kože i fotostarenja. Prvi podaci o upotrebi sredstava za zaštitu od sunca potiču iz antičke Grčke kada su ljudi maslinovim uljem premazivali izložene delove tela kako bi sprečili opekotine.

Prirodni preparati za zaštitu od sunca dobijaju se iz shea maslaca, ulja semenki čileanske maline, ulja čileanskog lešnika, susamovog ulja, macerata korena šargarepe, ulja semenki nara, ulja buritija i sl. Postoje dokazi da biljni kozmeceutici neutrališu slobodne radikale i štite od UV zračenja. Potrebno je naglasiti da su neka eterična ulja fototoksična te se ne smeju nanositi tokom sunčanja (npr. kantarionovo ulje).

Prirodna priprema za sunčanje podrazumeva i pravilnu ishranu s posebnim naglaskom na voće i povrće koje je bogato antioksidansima, betakarotenom i likopenom poput šargarepe, lubenice, marelice, paradajza (naročito kuvanog umaka), špinata, brokolija, jagode, maline, borovnice, kupine, grožđa, višnje, crne ribizle.

Kvalitetni proizvodi za zaštitu od UV zračenja moraju biti fotostabilni, otporni na vodu i znoj, moraju imati dobru podnošljivost, a tekstura treba biti prilagođena različitim tipovima kože (krema, fluid, gel, sprej, ulje). Današnje kreme za sunčanje sadrže mineralne i hemijske filtere koji osiguravaju visok nivo zaštite od UVB i UVA zraka. Mineralni filteri su najčešće titanov dioksid i cinkov oksid te magnezijum i oksid gvožđa. Oni refleksijom sunčevih zraka štite od UVA i UVB zraka, dobro se podnose i ne izazivaju alergijske reakcije. Hemijski filteri apsorbuju UV zrake.

UVB zrake apsorbuju cinamati, salicilati, padimati O, PSA, oktokrilen. UVA zrake apsorbuju PARSOL 1789 (avobenzon), Mexoryl SX, Mexoryl XL, Tinosorb S, Tinosorb M.

Oznaka SPF (sun protection factor) označava zaštitu od UVB zraka (od 280 do 315 nm) koji su odgovorni za nastanak crvenila (eritema) kože nakon izlaganja suncu. Osobe vrlo svetle puti i crvene kose dobiju crvenilo kože već nakon što su 10 minuta boravile na suncu. Primene li zaštitnu kremu sa oznakom SPF 15, neutralisaće će pojavu eritema, tj. crvenila na dva i po sata, a primene li kremu s oznakom SPF 50, eritem će se pojaviti nakon osam sati boravka na suncu.

UVA zraci (od 320 do 400 nm) čine95% UV zraka, prolaze kroz staklo, utiču na pojavu crvenila kasnije od UVB zraka, a nakon dugogodišnjeg sunčanja uzrokuju oštećenje kolagena i elastina – pospešuju pojavu bora i pigmentacijskih mrlja. Koliko nas neka krema štiti od UVA zraka, mora biti označeno na proizvodu oznakom PPD (persistent pigment darkening). PPD procenjuje pigmentaciju nastalu dva sata po završetku izlaganja UVA zracima.

Ako na proizvodu nije navedena oznaka PPD, UVA logo potvrđuje da je ona u skladu sa zaštitom koja se preporučuje u Evropi za proizvode za zaštitu od sunca.

Da bi zaštita bila efikasna, potrebno je naneti dovoljnu količinu sredstva za sunčanje – dužina jednog prsta namazanog kremom dovoljna je za zaštitu lica, a dva prsta kreme potrebna su za svaku ruku, nogu, leđa, grudi i stomak.

Dečja koža je izrazito osetljiva na sunce, naročito tip kože I i II (crvenokosi i plavokosi). Dojenčad i deca do tri godine ne smeju biti direktno izložena suncu. Zaštita kože u dečjem dobu može smanjiti rizik od nastanka karcinoma kože kasnije tokom života za 80 posto. Budući da naša koža pamti – kumulativni učinak UV zračenja može se smanjiti pravilnom zaštitom. Medicinska istraživanja pokazuju da je učestalo izlaganje suncu do desete godine života odgovorno za pojavu većeg broja mladeža kasnije u životu, a sunčane opekotine dobijene u ranom detinjstvu povećavaju rizik za nastanak melanoma. Ipak treba naglasiti da ne postoji materija koja bi potpuno zaštitila kožu od štetnog učinka sunčevih zraka, niti postoji idealan proizvod bez mogućih nuspojava.
Za sada nema dokaza o mogućem sistemskom delovanju sredstava za sunčanje iako se u poslednje vreme puno govori o sintezi vitamina D i primeni krema za sunčanje.
Kreme za sunčanje mogu izazvati kožne manifestacije poput kontaktnog dermatitisa – bilo iritativnog ili alergijskog, fototoksičnog ili fotoalergijskog dermatitisa.

Hemijski filteri – PABA, benzophenoni, cinamati – najčešće uzrokuju alergijski kontaktni dermatitis.

Mineralni filteri – titanov i cinkov oksid nikada ne uzrokuju alergijske reakcije te su pogodni za primenu kod osoba koje su inače preosetljive na kreme za sunčanje i uvek se nalaze u preparatima koji su namenjeni zaštiti dečje kože.

Na našem tržištu postoje brojni visokokvalitetni proizvodi za zaštitu od sunca i njihova primena smanjuje rizik kasnijih neželjenih posledica.

uzdravomtelu.rs

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Posalji

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>