Švedski naučnik Tomenijus je ispitivao 45 porodica koje su živele u blizini snažnih izvora električne energije i utvrdio da je 32 njihove dece bolovalo od raka…

A kako je sa propisima u našoj zemlji?

Uočeno je da postoji direktna veza blizine dalekovoda i povećane leukemije, posebno kod dece (istraživanje vršeno u Japanu).

U razvijenim zemljama u svetu su doneseni propisi o obaveznoj minimalnoj udaljenosti instalacija dalekovodne mreže, zavisno od visine napona elektromreže i stambenih objekata.

Nije teško uočiti da se kod nas takvi propisi ne primenjuju. Ne moramo ova odstupanja od svetskih normi tražiti samo u ruralnim područjima i na periferiji Beograda, već je to uočljivo i u Novom Beogradu, na primer na dalekovodu koji ide od Bežanijske kose pored Bloka 70 prema novobeogradskoj Toplani.

Polje dalekovoda ubrzava rast ćelija raka

Vodeći istraživač u oblasti štetnog zračenja je Amerikanac dr Robert Bejker koji je objavio nekoliko studija na ovu temu.

On je utvrdio da i pod dejstvom jednosmerne struje, ćelije raka rastu tri puta brže nego kontrolne ćelije koje nisu bile pod uticajem električne struje. Većina štetnih zračenja ipak potiče od dejstva naizmenične struje.

Do sličnog zaključka su došli mnogi istraživači kao na primer drVinters i d Filips kada su u pitanju elektromagnetna zračenja (naizmenična struja) električnih aparata koji podstiču rast tumora kod ljudi.

Švedski naučnik Tomenijus je ispitivao 45 porodica koje su živele u blizini snažnih izvora električne energije i utvrdio da je 32 njihove dece bolovalo od raka.

Uočeno je da postoji direktna veza blizine dalekovoda i povećane leukemije, posebno kod dece (istraživanje vršeno u Japanu).

Na 100 metara od dalekovoda menja se krvna slika!

Američki biofizičar Al Marino je još 1975. godine u jednom medicinskom institutu izvršio ispitivanja štetnog dejstva dalekovoda na ljude i životinje. Ustanovio je da stanovanje na udaljenosti od 100 do 150 metara od dalekovoda, izaziva promenu krvne slike i brzine rada srca a na udaljenosti od 300 metara poremećaje ponašanja.

Ispitivanja vršena u Ratnoj mornarice SAD su pokazala da je deo tehničkog osoblja koje je duže vremena bilo izloženo zračenju voda visokog napona imala nenormalnu koncentraciju triglicerida u krvi.

Konstatovano je isto tako da je ova vrsta štetnog zračenja stvarala depresiju i nemogućnost koncentracije, prilikom rešavanja i vrlo prostih zadataka.

Ruska iskustva počev od 1966. godine takođe potvrđuju štetno delovanje provodnika visokog napona na ljude, pa su doneseni propisi za zaštitu od ovih zračenja.

Simptomi su bili glavobolja, nesanica, smanjena radna sposobnost, mučnina i slično.Ovi simptomi su nestajali posle samo jedne noći provedene daleko od voda visokog napona.

Grupa australijskih lekara je ispitivala uticaj visokog napona na trudnice i zaključila da postoji direktna veza između broja pobačaja i visine napona dalekovoda.

Ovo podrazumeva da osobe koje imaju veću osetljivost na električna polja, a da toga i nisu svesni, moraju da se udaljuju i dvostruko više od ovih rastojanja navedenih u tabeli.

Nemački istraživač V.D. Roze je ispitivao porodice u blizini Štutgarta koje su živele nedaleko od dalekovoda.

Na osnovu iskustava došao je do sledeće tabele koja pokazuje neophodno rastojanje dalekovoda i mesta stanovanja a u zavisnosti od veličine napona.

Napon mreže dalekovoda i neophodno odstojanje u metrima

50 kV: 50-70m
100 kV: 80-120m
220 kV: 140-180m

Poznato je da u našoj zemlji imamo dalekovode od 380kV, što podrazumeva da su tu neophodna još veća rastojanja od dalekovoda za bezbedan boravak.

U prigradskim naseljima u Beogradu, gde je postavljena dalekovodna mreža od 35 kilovolti (kV), postoji direktna ugroženost građana koji stanuju u blizini ili ispod vodova dalekovoda.

Posledica toga su stanari sa glavoboljom, migrenom i depresijom i lošim snom – tipičnim oboljenjima elektrosmoga.

Autor: dipl.ing. Dušan Janjić, diplomirani inženjer elektrotehnike i autor knjige „Istine i zablude o zračenjima“
zdravzivot.com