Dr Branimir Nestorović: Kako ishranom poboljšati imunitet

Kada starimo, naše matične ćelije (iz kojih nastaju sve naše ćelije) smanjuju svoju sposobnost obnavljanja. Istraživanja poslednjih godina (o čemu sam pisao kada sam obradjivao uticaj posta na zdravlje ljudi) pokazuju da kratkotrajno gladovanje (24 časa) vraća sposobnost regeneracije matičnih ćelija, kako kod mladih, tako i kod starih. Poslednja studija sa MIT u SAD, objavljena pre nekoliko dana, pokala je da u miševa koji gladuju, ćelije umesto glukoze (koje nema usled gladovanja), razlažu masne kiseline. Pti tome se oslobadja molekul koji stimuliše regeneraciju matičnih ćelija.

Dr-Branimir-Nestorovic

Već decenijama se zna da je nizak kalorijski unos predictor dugog života, kako u ljudi tako i u životinja. Medjutim, tačan mehanizam nije bio poznat. Znalo se da dolazi do promene u metabolizmu, koji je uključivao prelazak sa korišćenja ugljenih hidrata na masti (ovo je osnova ketogene dijete). Ova promena dovodi do aktivacije transkriptivnih faktora poznatih kao PPAR, koji aktiviraju potom brojne druge gene. Ono je u ovoj studiji fascinantno je, da su korišćenjem molekula vrlo sličnih PPAR mogli da izazovu isti efekat (bez krišćenja dijete). Aktivacijom ovog metaboličkog puta, postizao se efekat reverzije promena koje nastaju kod starenja.
Ovo otvara zanimljive terapijske mogućnosti, davanja molekula osobama koje su na hemoterapiji, sa slabim imunim sistemom radi stimulisanja imunog sistema (a kod kojih je gladovanje nepoželjno i opasno).

Ketogena dijeta se primenjuje od 1920 godine u lečenju i poboljšavanju zdravlja, ali je tek poslednjih godina medicina počela da je shvata ozbiljno. Kod keto dijete, nije toliko bitno koliko kalorija unosimo, već koju vrstu hrane koristimo. Ona podrazumeva smanjen unos ugljenih hidrata, uz povećan unos “dobrih” masti. Nemam nameru da se bavim ketodijetom u detalje (neka to rade nutricionisti), ali želim da ukažem da nije poželjna potpuna redukcija ugljenih hidrata. Poslednjih godina je velika pažnja posvećena hormonu jetre nazvanom fibroblast growth factor 21 (FGF21), koji se stvara kada je nivo šećera u krvni ili jako visok ili jako nizak. On se pokazao kao moćan stimulus imunog sistema kod odraslog. On stimuliše stvaranje T limfocita, ključnih ćelija u odbrani organizma. Takodje, smanjuje apetit, suzbija nagomilavanje masti u organizmu. Postoji istraživanja koja ukazuju da ima zapštitan efekat na kardiovaskularni system.
Paradoksalno, nivo hormona se povećava bilo kada produženo gladujemo (sedam dana) ili kada unosima obrok bogat ugljenim hidratima.

Kako bih ja sumirao sve izneseno (radi se o mom ličnom stavu). Preko nedelje jedite hranu zasnovanu na keto principima. Pokušajte da dva dana u nedelji unosite malu količinu kalorija (preporučeno je oko 500 kalorija na dan). Sutradan uzmite jedan obrok bogat ugljenim hidratima. Time ćete kombinovati dobre efekte keto dijete, gladovanja i povećanog lučenja FGF 21 posle unosa ugljenih hidrata.

http://banenestorovic.blogspot.com

Preporučujemo vam 100% prirodni preparat za imunitet –

HLORELA jedna od retkih jestivih slatkovodnih algi

Hlorela-alga

Hlorela(Chlorella) alga je jednoćelijska, okruglasta alga zelene boje, koja raste u slatkim vodama i jedna od retkih jestivih vrsta vodenih algi na svetu. Danas ovu biljku nazivaju i superhranom, jer sadrži prehrambeni dodatak izuzetno visoke nutritivne vrednosti.

Hlorela je nastala pre više od dve i po milijarde godina i sasvim je sigurno da spada među najstarije oblike života na zemlji. Hlorela je postala popularna još 40-ih godina prošlog veka, kada je prepoznata kao nova hrana i kao spasonosno rešenje protiv gladi u trenutku kada je u celom svetu bila izražena nestašica hrane.

Hlorela sastav

Hranljivi sadržaj alge Hlorela uključuje puno vitamina, minerala i visok sadržaj kvalitetnih proteina (oko 60%). Bogata je vitaminima A, C, E i K te je jedan od izuzetno retkih kompletnih izvora hrane vitamina D. Zanimljivo je da Hlorela ima komplet vitamina B-kompleksa sa više B-12 nego što ga ima u goveđoj jetri. Karotenoida beta karoten i luteina se može u ovoj algi pronaći u izobilju. Poznato je kako ova alga zapravo sadrži mnogo više beta karotena od šargarepe i drugog zelenog lisnatog povrća. Hlorela dodatno sadrži: cink, gvožđe, kalcijum, magnezijum, kalijum, kao i retke minerale u tragovima kao što su esencijalne masne kiseline, uključujući gama linolenske kiseline (GLA) i polisaharide. Hlorela je i dobar izvor proteina, masti, ugljenohidrata, vlakana i hlorofila.

Lekovita dejstva Hlorele

Hlorela reguliše: rad hormona, jača imunitet, krvni pritisak dovodi u normalu, reguliše holesterol i šećer u krvi, spečava kardiovaskularne bolesti, poboljšava krvnu sliku, štiti mozak i nervni sistem, ublažava problem tokom PMS-a i menopauze, uklanja otrove iz organizma, pospešuje obnavljanje tkiva, reguliše rad sistema varenja, potpomaže mršavljenju, leči čireve, smanjuje napade astme i alergijske reakcije, pomaže kod hroničnog umora, uklanja neprijatne mirise tela, eliminiše efekte štetnih zračenja. Poznato je i da Hlorela pomaže u održavanju pH ravnoteže u telu. Hlorofil iz ove alge neutrališe toksine i ostale zagađivače organizma, a naročito je korisna jer pomaže pri unošenju kiseonika u krv do svih ćelija i tkiva. Hlorofil ima važnu ulogu jer poseduje sposobnost za detoksikaciju teških metala u organizmu. Zelene alge najjači su izvori hlorofila u biljnom sveta, a alga Hlorela najjača je od svih i to u rasponu od tri do pet posto sadržaja hlorofila. Kada uporedimo zeleno lisnato povrće sa Hlorelom ono sadrži manje od pola postotka hlorofila dok poslovni tekući hlorofil dodatak često sadrži samo oko jedan posto hlorofila. Hlorofil je u suštini krv biljaka i njegov zadatak je da apsorbuje energiju sunca za proizvodnju hrane, inače proces koji je poznat kao fotosinteza. Hlorofil je phytonutrient koji se najčešće stvara u organizmu konzumiranjem tamnozeleno, lisnatog povrća. To je jedan od najboljih hranljivih sastojaka za čišćenje creva, jetre i krvotoka.

Hlorela primena

Hlorofil je phytonutrient, a najčešće se u organizam unosi konzumiranjem tamnozelenog lisnatog povrća i naravno Hlorelom. Kao lek Hlorela se često koristi za prevenciju raka, smanjenje nuspojava nakon zračenja, stimulaciju imunološkog sistema, poboljšanje nakon primljene vakcine protiv gripe, povećanje broja belih krvnih zrnaca (posebno kod ljudi zaraženih HIV-om te onih koji imaju rak), sprečava prehlade, štiti telo protiv toksičnih metala kao što su olovo i živa. Poznato je i da usporava proces starenja organizma. Hlorela se takođe koristi za povećanje „dobre“ bakterije u crevima kako bi se poboljšalo varenje, efikasnije lečio čir, kolitis, Crohnova bolest i divertikulitis. Neki ljudi koristite ovu algu preventivno za umanjenje stresa koji obično dovodi do pojave čira. Primenom Hlorele umanjuju se zdravstveni problemi i pojava zatvora, neprijatnog zadaha i hipertenzije. Kao antioksidans efikasno se koristi za smanjenje holesterola, povećanje energije te za detoksikaciju tela. Kao izvor magnezijuma efikasan je i za poboljšanje mentalnog zdravlja, ublažava predmenstrualni sindrom (PMS), te smanjuje napade astme, a takođe se koristi za fibromialgije. Hlorela se može nanositi na kožu za lečenje kožnih čireva, osipa uzrokovanog zračenjem. Poznato je da pomaže u smanjenju zdravstvenih problema koju uzrokuje prenosiva polna bolest pod nazivom trihomonijaza. Hlorela ima visok sadržaj kvalitetnih proteina pa je stoga rado koriste i vegetarijanci i sportisti.

lekovitasvojstva.com

Preporučujemo Vam našu 100% prirodnu prodavnicu –

Zašto se neki ljudi nikada ne razboljevaju?

kijanje

Jeste li se zapitali zašto neki ljudi imaju snažan imunitet i gotovo se celu godinu ne razbole niti prehlade?

Da, moguće je da je stvar genetike, ali imunološki sistem je ipak više od genetike i uveliko zavisi od našeg životnog stila.

Ovo su navike ljudi koji se retko razboljevaju:

Uzimaju dovoljno vitamina C
Ovaj vitamin je jako bitan za osnaživanje imuniteta. Na dan je potrebno od 60 do 90 mg tog vitamina.

Dovoljno spavaju, jer je san itekako bitan za očuvanje zdravlja. Ako u poslednje vreme ne spavate kvalitetno i dovoljno, lakše će vas uhvatiti prehlada ili grip.

Često se smeju
Ako su vam drame ili horori omiljeni filmovi, onda je vreme za promenu. Gledajte komedije i izmamite sebi osmeh na lice. Upravo smeh i hormon sreće jačaju naš imunitet.

Jedu zeleno povrće
Zdravi ljudi konzumiraju mnogo zelenog lisnatog povrća. Ono sadrži mnogo antioksidansa, vitamina i minerala koji su telu potrebni za jači imunitet.

Često peru ruke
Najčešće zaraze dolaze preko ruku pa ih stoga češće perite, posebno pre jela, a suzdržite se od dodirivanja lica nečistim rukama, posebno područja oko usana.

Razmišljaju pozitivno
Ako razmišljate da ćete se razboleti dok sedite pored nekoga ko kašlje i kija, verovatno na kraju i hoćete. Pozitivnim razmišljanjem jačate i imunološki sistem i manja je verovatnost da ćete se razboleti. Razmišljajte pozitivno i biće vam lakše u životu.

Vežbaju
Neki provode sate svaki dan vežbajući, ali to zaista nije nužno. Ako želite sačuvati zdravlje, dovoljno je i pola sata šetnje na svežem vazduhu ili 15 minuta brzog hodanja. I tih 15 minuta značiće puno vašem organizmu u odnosu na pasivno sedenje pred televizorom.

Piju puno vode
Nemojte se voditi onom od 8 čaša vode na dan, svako telo je drugačije. Računajte da pijete litar vode na svakih 20 kilograma težine. Ako ste teški 50 kilograma, trebalo bi da pijete oko dve i po litre vode dnevno.

n1info.com

Za imunitet preporučujemo vam 100% prirodan preparat –